Прва књига о царевима (која се зове и Трећа књига о царевима), глава 20

	Язык: Srpski Церковнослав. (гражд.) Церковнослав. (цс.) Церковнослав. (дореф.) Рус. (Синодальный) Українська English (NKJV) English (KJV) Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
	Поглавље 20
20:1 См.: 🔗1Мој 14,1🔗2Сам. 8:7 🔗Амос. 1:4	А Вен – Адад цар Сирски скупи војску своју, и имаше са собом тридесет и два цара, и коње и кола; и отишавши опколи Самарију и стаде је бити.
20:2	И посла посланике к Ахаву цару Израиљеву у град,
20:3	И поручи му: овако вели Вен – Адад: сребро твоје и злато твоје моје је, тако и жене твоје и твоји лијепи синови моји су.
20:4 См.: 🔗5Мој 28,48🔗2Сам. 10:5	А цар Израиљев одговори и рече: као што си рекао, господару мој царе, ја сам твој и све што имам.
20:5	А посланици опет дођоше и рекоше: овако вели Вен – Адад: послао сам к теби и поручио: сребро своје и злато своје и жене своје и синове своје да ми даш.
20:6	Зато ћу сјутра у ово доба послати слуге своје к теби да прегледају кућу твоју и куће слуга твојих, и што ти је год мило, они ће узети и однијети.
20:7 См.: 🔗2Мој 3,16🔗3Мој 4,15	Тада дозва цар Израиљев све старјешине земаљске и рече: гледајте и видите како овај тражи зло; јер посла к мени по мене и по синове моје и по сребро моје и по злато моје, и ја му не браних.
20:8	А све старјешине и сав народ рекоше му: не слушај га и не пристај.
20:9	И рече посланицима Вен – Ададовијем: кажите цару господару мојему: што си прво поручио слузи својему све ћу учинити; али ово не могу учинити. Тако отидоше посланици и однесоше му тај одговор.
20:10 См.: 🔗1Сам. 19:2 🔗Јер 46,17🔗Дела 23,12	А Вен – Адад посла к њему и поручи: тако да ми учине богови и тако додаду! неће бити доста праха од Самарије да свему народу који иде за мном допадне по једна грст.
20:11 См.: 🔗Приче 27,1🔗Проп 7,8	А цар Израиљев одговори и рече: кажите: нека се не хвали онај који се опасује као онај који се распасује.
20:12 См.: 🔗1Сам. 16:9 🔗Приче 31,4🔗Проп 10,16	А кад он то чу пијући с царевима под шаторима, рече слугама својим: дижите се. И дигоше се на град.
20:13 См.: 🔗2Мој 7,15🔗Псал. 9:16	Тада гле, приступи један пророк к Ахаву цару Израиљеву, и рече: овако вели Господ: видиш ли све ово мноштво? ево, ја ћу ти га дати у руке данас да познаш да сам ја Господ.
20:14	А Ахав рече: преко кога? А он рече: овако вели Господ: преко момака кнезова земаљских. Опет рече: ко ће заметнути бој? А он рече: ти.
20:15	Тада преброји момке кнезова земаљских, и бјеше их двјеста и тридесет и два; послије њих преброја сав народ, све синове Израиљеве, и бјеше их седам тисућа.
20:16 См.: 🔗1Сам. 16:9 🔗Приче 20,1🔗Дан. 5:2 🔗Дан. 5:30 🔗Ос. 4:11 🔗Ефес. 5:18	И изидоше у подне; а Вен – Адад пијући опи се у шаторима с тридесет и два цара који му дођоше у помоћ.
20:17	И изидоше прво момци кнезова земаљских; а Вен – Адад посла, и јавише му и рекоше: изидоше људи из Самарије.
20:18 См.: 🔗1Сам. 2:3 🔗2Сам. 14:8 🔗Приче 16,18🔗Лука 14,11	А он рече: ако су изашли мира ради, похватајте их живе; ако су изашли на бој, похватајте их живе.
20:19	И изидоше из града момци кнезова земаљских, и војска за њима.
20:20 См.: 🔗3Мој 26,8🔗Јов 40,11🔗Псал. 33:16 🔗Јер 41,15	И сваки уби с којим се сукоби, те Сирци побјегоше а Израиљци их потјераше. И Вен – Адад цар Сирски побјеже на коњу с коњицима.
20:21	И цар Израиљев изиде и поби коње и кола, и учини велик покољ међу Сирцима.
20:22 См.: 🔗2Сам. 11:1 🔗2Дн 36,10	Потом дође пророк к цару Израиљеву и рече му: иди, буди храбар; и промисли и види шта ћеш чинити, јер ће до године опет доћи цар Сирски на те.
20:23 См.: 🔗2Дн 32,13🔗Иса 42,8🔗Рим. 1:21	А цару Сирском рекоше слуге његове: њихови су богови горски богови, зато нас надјачаше; него да се бијемо с њима у пољу, зацијело ћемо их надјачати.
20:24 См.: 🔗Јов 5,12	Учини дакле овако: уклони те цареве с мјеста њиховијех, и постави војводе мјесто њих.
20:25	Па скупи војску каква је била она која ти је изгинула, и коње какви су били они коњи, и кола као она кола; па да се побијемо с њима у пољу; зацијело ћемо их надјачати. И послуша их, и учини тако.
20:26 См.: 🔗ИсН 13,4🔗1Сам. 20:22	А кад прође година, Вен – Адад преброји Сирце, и пође у Афек да војује на Израиља.
20:27 См.: 🔗Суд. 6:5	И синови Израиљеви пребројише се, и понесавши хране изидоше пред њих. И стадоше у око синови Израиљеви према њима, као два мала стада коза, а Сирци бијаху прекрилили земљу.
20:28 См.: 🔗2Мој 20,5🔗5Мој 4,24🔗ИсН 24,19🔗Нем 1,2🔗Псал. 33:10 🔗Псал. 47:8 🔗Псал. 49:7 🔗Иса 30,27	Тада дође човјек Божји, и проговори цару Израиљеву и рече: овако вели Господ: што Сирци рекоше да је Господ горски Бог а није Бог пољски, зато ћу ти дати у руке све ово мноштво велико да знате да сам ја Господ.
20:29	И стајаху у околу једни према другима седам дана; а седмога дана побише се, и синови Израиљеви побише Сираца сто тисућа пјешака у један дан.
20:30	А остали побјегоше у град Афек, и паде зид на двадесет и седам тисућа људи који бијаху остали. И Вен – Адад побјегав у град уђе у најтајнију клијет.
20:31 См.: 🔗1Мој 37,34	А слуге му рекоше: ево чули смо да су цареви дома Израиљева милостиви цареви; да вежемо костријет око себе и да метнемо узице себи око вратова, па да изидемо пред цара Израиљева, да ако остави у животу душу твоју.
20:32	И везаше костријет око себе, и метнуше узице себи око вратова, и дођоше к цару Израиљеву и рекоше: слуга твој Вен – Адад вели: остави у животу душу моју. А он рече: је ли још жив? брат ми је.
20:33	А људи узеше то за добар знак, и одмах да би га ухватили за ријеч рекоше: брат је твој Вен – Адад. А он рече: идите, доведите га. Тада Вен – Адад изиде к њему; а он га посади на своја кола.
20:34 См.: 🔗1Сам. 15:8 🔗1Сам. 15:20 🔗Иса 26,10🔗Иса 28,15	Тада му рече Вен – Адад: градове које је узео отац мој твоме оцу, вратићу, и начини себи улице у Дамаску као што је отац мој учинио у Самарији. А он одговори: с том вјером отпустићу те. И учини вјеру с њим, и отпусти га.
20:35 См.: 🔗1Сам. 13:17 🔗2Сам. 2:3 🔗2Сам. 2:5 🔗2Сам. 2:7 🔗2Сам. 2:15	Тада један између синова пророчких рече другоме по ријечи Господњој: биј ме. Али га онај не хтје бити.
20:36 См.: 🔗1Сам. 13:24	А он му рече: што не послуша гласа Господњега, зато, ево кад отидеш од мене, лав ће те заклати. И кад отиде од њега, сукоби га лав и закла га.
20:37	Опет нашав другога рече му: биј ме. А онај га изби и израни га.
20:38	Тада отиде пророк и стаде на пут куда ће цар проћи, и нагрди се пепелом по лицу.
20:39 См.: 🔗Суд. 9:7 🔗Суд. 9:19 🔗2Сам. 12:1 🔗2Сам. 14:5 🔗2Сам. 10:24	А кад цар пролажаше, он викну цара и рече: твој слуга бијаше изашао у бој, а један дошавши доведе ми човјека и рече: чувај овога човјека; ако ли га нестане, биће твоја душа за његову душу, или ћеш платити таланат сребра.
20:40 См.: 🔗2Сам. 12:5 🔗Јов 15,6🔗Мат 21,41🔗Лука 19,22	А кад твој слуга имаше посла тамо амо, њега неста. Тада му рече цар Израиљев: то ти је суд, сам си отсудио.
20:41	А он брже убриса пепео с лица, и цар Израиљев позна га да је један од пророка.
20:42 См.: 🔗1Сам. 15:9 🔗1Сам. 22:31	А он му рече: овако вели Господ: што си пустио из руку човјека којега сам ја осудио да се истријеби, душа ће твоја бити за његову душу и народ твој за његов народ.
20:43 См.: 🔗1Сам. 21:4 🔗Јест 5,13🔗Јов 5,2🔗Приче 19,3	И отиде цар Израиљев кући својој зловољан и љутит, и дође у Самарију.