Язык:
Srpski
Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
| |
Поглавље 1 | |
1:1 | А у оно вријеме кад суђаху судије би глад у земљи; и један човјек из Витлејема Јудина отиде да живи као дошљак у земљи Моавској са женом својом и са два сина своја. |
1:2 См.: 🔗1Мој 35,19🔗Суд. 3:30 | А име тому човјеку бјеше Елимелех, а жени му име Нојемина, а имена двојице синова његовијех Малон и Хелеон; и бијаху Ефраћани, из Витлејема Јудина; и дођоше у земљу Моавску и настанише се ондје. |
1:3 | Потом умрије Елимелех муж Нојеминин и она оста са два сина своја. |
1:4 | Они се оженише Моавкама: једној бјеше име Орфа а другој Рута; и ондје стајаху до десет година. |
1:5 | Потом умријеше обојица, Малон и Хелеон; и жена оста без два сина своја и без мужа својега. |
1:6 См.: 🔗1Мој 28,20🔗1Мој 48,15🔗2Мој 4,31🔗2Мој 16,4🔗2Мој 16,6🔗Псал. 80:14 🔗Псал. 4:14 🔗Псал. 11:5 🔗Псал. 32:15 🔗Псал. 45:15 🔗Приче 30,8🔗Иса 55,10🔗Јер 29,10🔗Соф. 2:7 🔗Зах. 10:3 🔗Мат 6,11🔗Лука 1,68 | Тада се она подиже са снахама својима да се врати из земље Моавске, јер чу у земљи Моавској да је Господ походио народ свој давши им хљеба. |
1:7 | И изиде из мјеста гдје бијаше, и обје снахе њезине с њом; пођоше путем да се врате у земљу Јудину. |
1:8 См.: 🔗ИсН 24,15🔗2Тим. 1:16 | Тада рече Нојемина објема снахама својима: идите, вратите се свака у дом матере своје; Господ нека вам учини милост као што ви учинисте умрлима и мени. |
1:9 См.: 🔗Рута 3,1 | Да вам да Господ да нађете починак свака у дому мужа својега. И пољуби их; а оне повикавши заплакаше, |
1:10 | И рекоше јој: не, него ћемо се с тобом вратити у твој народ. |
1:11 См.: 🔗1Мој 38,11🔗5Мој 25,5 | А Нојемина им рече: идите натраг, кћери моје; што бисте ишле са мном? зар ћу још имати синова у утроби својој да вам буду мужеви? |
1:12 | Вратите се, кћери моје, идите; јер сам остарјела и нијесам за удају. А и да кажем да се надам и да се још ноћас удам, и да родим синове, |
1:13 | Зар ћете их ви чекати док одрасту? зар ћете тога ради стајати неудате? Немојте, кћери моје; јер су моји јади већи од ваших, јер се рука Господња подигла на ме. |
1:14 См.: 🔗5Мој 4,4🔗5Мој 10,20🔗Приче 17,17🔗Јован 6,66🔗Јевр 10,39 | Тада оне подигавши глас свој плакаше опет; и Орфа пољуби свекрву своју; а Рута оста код ње. |
1:15 См.: 🔗ИсН 24,15🔗ИсН 24,19🔗ИсН 24,21🔗Суд. 11:24 | А она јој рече: ето, јетрва се твоја вратила народу својему и к боговима својим; врати се и ти за јетрвом својом. |
1:16 | Али Рута рече: немој ме наговарати да те оставим и од тебе отидем; јер куда год ти идеш, идем и ја; и гдје се год ти настаниш, настанићу се и ја; твој је народ мој народ, и твој је Бог мој Бог. |
1:17 | Гдје ти умријеш, умријећу и ја, и ондје ћу бити погребена. То нека ми учини Господ и то нека ми дода, смрт ће ме само раставити с тобом. |
1:18 См.: 🔗Дела 21,14 | А она кад видје да је тврдо наумила ићи с њом, преста је одвраћати. |
1:19 См.: 🔗Иса 23,7🔗Плач. 2:15 🔗Мат 21,10 | Тако идоше обје док не дођоше у Витлејем; а кад дођоше у Витлејем, сав град узавре њих ради, и говораху: је ли то Нојемина? |
1:20 См.: 🔗Приче 14,10 | А она им говораше: не зовите ме више Нојемина, него ме зовите Мара, јер ми велике јаде зададе свемогући. |
1:21 См.: 🔗1Сам. 2:7 🔗Јов 19,21 | Обилна сам отишла, а празну ме врати Господ. Зашто ме зовете Нојемина, кад ме Господ обори и свемогући ме уцвијели. |
1:22 См.: 🔗2Мој 9,31🔗Рута 2,6🔗2Сам. 21:9 | Тако дође натраг Нојемина и с њом Рута Моавка, снаха њезина, вративши се из земље Моавске; а дођоше у Витлејем о почетку јечмене жетве. |