Язык:
Srpski
Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
| |
Поглавље 1 | |
1:1 См.: 🔗1Сам. 11:11 🔗1Сам. 20:29 | А по смрти Сауловој, кад се Давид врати побивши Амалике и оста у Сиклагу два дана, |
1:2 См.: 🔗1Мој 37,29🔗4Мој 14,6🔗ИсН 7,6🔗1Сам. 4:12 🔗2Сам. 4:10 🔗Јов 1,20🔗Дела 14,14 | Трећега дана, гле, дође један из војске Саулове раздртијех хаљина и главе посуте прахом; и дошав к Давиду паде на земљу и поклони се. |
1:3 | И рече му Давид: откуда идеш? А он му рече: из окола Израиљскога утекох. |
1:4 | А Давид му рече: шта би? кажи ми. А он рече: народ побјеже из боја; и много народа паде и изгибе, погибе и Саул и син му Јонатан. |
1:5 | А Давид рече момку који му донесе глас: како знаш да је погинуо Саул и син му Јонатан? |
1:6 См.: 🔗1Сам. 31:1 🔗1Сам. 31:6 | А момак који му донесе глас рече: случајно дођох на гору Гелвују, а то се Саул наслонио на копље своје, кола и коњици приближаваху се к њему. |
1:7 | А он обазревши се натраг угледа ме, па ме викну, а ја му рекох: ево ме. |
1:8 | А он ми рече: ко си? А ја му рекох: Амалик сам. |
1:9 | А он ми рече: приступи к мени убиј ме; јер ме обузеше муке, а још је сасвијем душа у мени. |
1:10 См.: 🔗Суд. 9:54 | И приступих к њему и убих га, јер сам знао да неће остати жив пошто паде; и узех вијенац царски који му бјеше на глави и гривну која му бјеше на руци, и ево донесох господару својему. |
1:11 См.: 🔗2Сам. 3:31 🔗2Дн 34,27🔗Језд 9,3 | Тада Давид зграби хаљине на себи и раздрије их; тако и сви људи који бијаху с њим. |
1:12 | И ридаше и плакаше, и постише до вечера за Саулом и за Јонатаном сином његовијем и за народом Господњим и за домом Израиљевијем што изгибоше од мача. |
1:13 См.: 🔗2Сам. 4:10 | И рече Давид момку који му донесе глас: одакле си? А он рече: ја сам син једнога дошљака Амалика. |
1:14 | Рече му Давид: како те није било страх подићи руку своју и убити помазаника Господњега? |
1:15 См.: 🔗1Сам. 22:17 🔗2Сам. 4:10 | И дозва Давид једнога између момака својих и рече: ходи, погуби га. А он га удари, те умрије. |
1:16 См.: 🔗1Сам. 26:9 🔗Лука 19,22 | И рече му Давид: крв твоја на твоју главу; јер твоја уста свједочише на те говорећи: ја сам убио помазаника Господњега. |
1:17 | Тада Давид нарица овако за Саулом и за Јонатаном сином његовијем, |
1:18 См.: 🔗ИсН 10,13 | И изговори, да би се учили синови Јудини луку, и ето је написано у књизи истинитога: |
1:19 См.: 🔗2Сам. 1:27 | Дико Израиљева! на твојим висинама побијени су; како падоше јунаци? |
1:20 | Не казујте у Гату, и не разглашујте по улицама Аскалонским, да се не веселе кћери Филистејске и да не играју кћери необрезанијех. |
1:21 См.: 🔗1Сам. 10:1 🔗Јов 3,3🔗Пес 4,4 | Горе Гелвујске! не падала роса ни дажд на вас, и не родило поље за принос, јер је ту бачен штит с јунака, штит Саулов, као да није помазан уљем. |
1:22 См.: 🔗1Сам. 18:4 | Без крви побијенијех и без масти од јунака није се враћао лук Јонатанов, нити је мач Саулов долазио натраг празан. |
1:23 См.: 🔗Суд. 14:18 | Саул и Јонатан, мили и драги за живота, ни на смрти се не раставише; лакши од орлова бијаху. |
1:24 | Кћери Израиљеве! плачите за Саулом, који вас је облачио у скерлет лијепо, и китио вас златнијем закладима по хаљинама вашим. |
1:25 | Како падоше јунаци у боју! Јонатан како погибе на твојим висинама! |
1:26 | Жао ми је за тобом, брате Јонатане; био си ми мио врло; већа ми је била љубав твоја од љубави женске. |
1:27 | Како падоше јунаци, и пропаде оружје убојито! |