Священное Писание

Прва књига Мојсијева (која се зове Постање), глава 25

Оглавление
1  2  3  4  5  6  7  8  9  10  11  12  13  14  15  16  17  18  19  20  21  22  23  24  25  26  27  28  29  30  31  32  33  34  35  36  37  38  39  40  41  42  43  44  45  46  47  48  49  50 
Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
Поглавље 25
25:1 А Аврам узе другу жену, по имену Хетуру.
25:2
См.: 🔗1Дн 1,32
И она му роди Зомрана и Јоксана и Мадана и Мадијама и Јесвока и Соијена.
25:3
См.: 🔗Језек 27,20🔗Језек 27,23
А Јоксан роди Савана и Дедана. А Деданови синови бише Асурим и Латусим и Лаомим.
25:4 А синови Мадијамови: Ефар и Афир и Енох и Авида и Елдага. Сви бјеху дјеца Хетурина.
25:5
См.: 🔗1Мој 24,36
А Аврам даде све што имаше Исаку;
25:6
См.: 🔗1Мој 21,14🔗Суд. 6:3
А синовима својих иноча даде Аврам даре, и оправи их од Исака сина својега још за живота својега на исток, у источни крај.
25:7 И вијека Аврамова што поживје бјеше сто и седамдесет и пет година.
25:8
См.: 🔗1Мој 15,15🔗1Мој 35,29🔗1Мој 47,8🔗1Мој 49,29🔗1Мој 49,33🔗Дела 13,36
И онемоћав умрије Аврам у доброј старости, сит живота, и би прибран к роду својему.
25:9
См.: 🔗1Мој 23,17🔗1Мој 49,29🔗1Мој 50,13
И погребоше га Исак и Исмаило у пећини Макпелској на њиви Ефрона сина Сара Хетејина, која је према Мамрији;
25:10
См.: 🔗1Мој 23,16
На њиви коју купи Аврам од синова Хетовијех, ондје је погребен Аврам са Саром женом својом.
25:11
См.: 🔗1Мој 16,14🔗1Мој 24,62
И по смрти Аврамовој благослови Бог Исака сина његова; а Исак живљаше код студенца живога који ме види.
25:12
См.: 🔗1Дн 1,29
А ово је племе Исмаила сина Аврамова, којега роди Авраму Агара Мисирка робиња Сарина,
25:13 И ово су имена синова Исмаиловијех, како се зваху у племенима својим; првенац Исмаилов Навајот, па Кидар и Навдеило и Масам,
25:14 И Масма и Дума и Маса,
25:15
См.: 🔗Јов 6,19
И Хадар и Теман и Јетур и Нафес и Кедма.
25:16
См.: 🔗1Мој 17,20
То су синови Исмаилови, и то су им имена по селима и градовима њиховијем, дванаест кнезова над својим народима.
25:17
См.: 🔗1Мој 25,8🔗1Мој 49,33🔗Мар. 15:37
А године су вијека Исмаилова сто и тридесет и седам година. Послије онемоћав умрије, и би прибран к роду својему.
25:18И живљаху од Евилата до Сура према Мисиру, како се иде у Асирију; и допаде му према свој браћи својој да живи.
25:19
См.: 🔗Мат 1,2
А ово је племе Исака сина Аврамова: Аврам роди Исака;
25:20
См.: 🔗1Мој 22,23🔗1Мој 24,29🔗1Мој 24,67
А Исаку бјеше четрдесет година кад се ожени Ревеком, кћерју Ватуила Сирина из Месопотамије, сестром Лавана Сирина.
25:21
См.: 🔗1Сам. 1:11 🔗1Дн 5,20🔗2Дн 33,13🔗Језд 8,23🔗Рим. 9:10
И Исак се мољаше Господу за жену своју, јер бјеше нероткиња; и умоли Господа, те затрудње Ревека жена његова.
25:22Али удараху једно о друго дјеца у утроби њезиној, те рече: ако је тако, нашто сам? И отиде да пита Господа.
25:23
См.: 🔗1Мој 24,60
А Господ јој рече: два су племена у утроби твојој, и два ће народа изаћи из тебе; и један ће народ бити јачи од другога народа, и већи ће служити мањему.
25:24 И кад дође вријеме да роди, а то близанци у утроби њезиној.
25:25
См.: 🔗1Мој 27,11
И први изађе црвен, сав као руно рутав; и надјеше му име Исав.
25:26
См.: 🔗1Мој 27,36🔗Ос. 12:4
А послије изађе брат му, држећи руком за пету Исава; и надјеше му име Јаков. А бјеше Исаку шездесет година, кад их роди Ревека.
25:27
См.: 🔗1Мој 27,3🔗1Мој 27,5🔗1Мој 27,6🔗1Мој 35,29🔗1Мој 49,33🔗Јов 1,1🔗Јов 1,8🔗Јов 2,3🔗Дела 13,36
И дјеца одрастоше, и Исав поста ловац и ратар, а Јаков бјеше човјек кротак и бављаше се у шаторима.
25:28
См.: 🔗1Мој 27,6🔗1Мој 27,19
И Исак миловаше Исава, јер радо јеђаше лова његова; а Ревека миловаше Јакова.
25:29 Једном Јаков скуха јело, а Исав дође из поља уморан.
25:30 И рече Исав Јакову: дај ми да једем тога јела црвенога, јер сам уморан. Отуда се прозва Едом.
25:31 А Јаков му рече: продај ми данас првенаштво своје.
25:32 А Исав одговори: ево, хоћу да умрем, па што ће ми првенаштво?
25:33
См.: 🔗1Мој 27,36🔗Јевр 12,16
А Јаков рече: закуни ми се данас. И он му се закле; тако продаде своје првенаштво Јакову.
25:34И Јаков даде Исаву хљеба и скуханога лећа, и он се наједе и напи, па уста и отиде. Тако Исав није марио за првенаштво своје.