Књига о Јову, глава 14

	Язык: Srpski Церковнослав. (гражд.) Церковнослав. (цс.) Церковнослав. (дореф.) Рус. (Синодальный) Українська English (NKJV) English (KJV) Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
	Поглавље 14
14:1 См.: 🔗Јов 15,14🔗Псал. 51:5 🔗Проп 2,23	Човјек рођен од жене кратка је вијека и пун немира.
14:2 См.: 🔗Псал. 90:6 🔗Иса 40,6🔗Јаков 1,10🔗1Пет. 1:24	Као цвијет ниче, и одсијеца се, и бјежи као сјен, и не остаје.
14:3 См.: 🔗Псал. 43:2 🔗Псал. 44:3	И на такога отвораш око своје, и мене водиш на суд са собом!
14:4 См.: 🔗1Мој 5,3🔗Псал. 51:5 🔗Јован 3,5🔗Рим. 5:12 🔗Ефес. 2:3	Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
14:5 См.: 🔗Псал. 31:15 🔗Иса 38,1	Измјерени су дани његови, број мјесеца његовијех у тебе је; поставио си му међу, преко које не може пријећи.
14:6 См.: 🔗Псал. 39:13	Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
14:7 См.: 🔗Дан. 4:15	Јер за дрво има надања, ако се посијече, да ће се још омладити и да неће бити без изданака;
14:8	Ако и остари у земљи коријен његов и у праху изумре пањ његов,
14:9	Чим осјети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
14:10	А човјек умире изнемогао; и кад издахне човјек, гдје је?
14:11	Као кад вода отече из језера и ријека опадне и усахне,
14:12 См.: 🔗Псал. 2:26 🔗Иса 51,6🔗Дела 3,21🔗Рим. 8:20 🔗2Пет. 3:7 🔗Откр. 20:11	Тако човјек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна својега.
14:13 См.: 🔗Јов 6,8	О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гњев твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути!
14:14 См.: 🔗Јов 13,15🔗Псал. 16:10 🔗1Кор. 15:42 🔗1Кор. 15:56 🔗Филиб 3,21	Кад умрије човјек, хоће ли оживјети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промјена.
14:15 См.: 🔗1Дн 4,16🔗Јов 13,22🔗Псал. 50:4 🔗Јован 5,28	Зазваћеш, и ја ћу ти се одазвати; дјело руку својих пожељећеш.
14:16 См.: 🔗5Мој 32,34🔗Јов 10,6🔗Јов 10,14🔗Јов 13,27	А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за гријех мој.
14:17 См.: 🔗5Мој 32,34🔗Ос. 13:12	Запечаћени су у тобоцу моји пријеступи, и завезујеш безакоња моја.
14:18	Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стијена одвали с мјеста својега,
14:19	И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човјечије обраћаш у ништа.
14:20	Надвлађујеш га једнако, те одлази, мијењаш му лице и отпушташ га.
14:21 См.: 🔗1Сам. 4:20 🔗Псал. 39:6 🔗Проп 9,5🔗Иса 63,16	Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
14:22 См.: 🔗Псал. 49:14 🔗Приче 14,32🔗Мат 8,12	Само тијело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.