Књига о судијама, глава 11

	Язык: Srpski Церковнослав. (гражд.) Церковнослав. (цс.) Церковнослав. (дореф.) Рус. (Синодальный) Українська English (NKJV) English (KJV) Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
	Поглавље 11
11:1 См.: 🔗Суд. 6:12	А Јефтај од Галада бијаше храбар јунак, али син једне курве, с којом Галад роди Јефтаја.
11:2	Али Галаду и жена његова роди синова, па кад дорастоше синови те жене, отјераше Јефтаја рекавши му: нећеш имати нашљедства у дому оца нашега, јер си син друге жене.
11:3 См.: 🔗Суд. 9:4 🔗1Сам. 22:2 🔗Јов 30,1	Зато побјеже Јефтај од браће своје, и настани се у земљи Тову; и стекоше се к њему људи празнови, и иђаху с њим.
11:4	А послије некога времена завојштише синови Амонови на Израиља;
11:5	И кад завојштише синови Амонови на Израиља, отидоше старјешине Галадске да доведу Јефтаја из земље Това.
11:6	И рекоше Јефтају: ходи и буди нам војвода, да војујемо са синовима Амоновијем.
11:7 См.: 🔗1Мој 26,27	А Јефтај рече старјешинама Галадским: не мрзите ли ви на ме, и не истјерасте ли ме из дома оца мојега? Што сте дакле дошли к мени сада кад сте у невољи?
11:8 См.: 🔗Суд. 10:18 🔗Лука 17,4	А старјешине Галадске рекоше Јефтају: зато смо сада дошли опет к теби да пођеш с нама и да војујеш са синовима Амоновијем и да нам будеш поглавар свјема који живимо у Галаду.
11:9	А Јефтај рече старјешинама Галадским: кад хоћете да ме одведете натраг да војујем са синовима Амоновијем, ако ми их да Господ, хоћу ли вам бити поглавар?
11:10 См.: 🔗1Мој 31,50🔗Јер 29,23🔗Мих. 1:2 🔗Рим. 1:9 🔗1Сол. 2:5	А старјешине Галадске рекоше Јефтају: Господ нека буде свједок међу нама, ако не учинимо како си казао.
11:11 См.: 🔗Суд. 10:17 🔗Суд. 20:1 🔗1Сам. 8:21 🔗1Сам. 10:17 🔗Приче 16,3	Тада отиде Јефтај са старјешинама Галадским, и народ га постави поглаварем и војводом над собом; и Јефтај изговори пред Господом у Миспи све ријечи које бјеше рекао.
11:12	Потом посла Јефтај посланике к цару синова Амоновијех, и поручи: шта имаш ти са мном, те си дошао к мени да ратујеш по мојој земљи?
11:13 См.: 🔗1Мој 32,22🔗4Мој 21,24	А цар синова Амоновијех рече посланицима Јефтајевим: што је узео Израиљ моју земљу кад дође из Мисира, од Арнона до Јавока и до Јордана; сада дакле врати ми је с миром.
11:14	Али Јефтај посла опет посланике к цару синова Амоновијех,
11:15 См.: 🔗4Мој 22,13🔗5Мој 2,9🔗5Мој 2,19🔗2Дн 20,10	И поручи му: овако вели Јефтај: није узео Израиљ земље Моавске ни земље синова Амоновијех.
11:16 См.: 🔗4Мој 13,27🔗4Мој 14,25🔗5Мој 1,40🔗5Мој 1,46🔗ИсН 5,6	Него изашавши из Мисира пријеђе Израиљ преко пустиње до Црвенога Мора и дође до Кадиса.
11:17 См.: 🔗4Мој 20,1🔗4Мој 20,14🔗4Мој 20,20	И посла Израиљ посланике к цару Едомскому и рече: пусти да прођем кроз твоју земљу. Али не послуша цар Едомски. Посла такође к цару Моавскому; али ни он не хтје. И тако стаја Израиљ у Кадису.
11:18 См.: 🔗4Мој 21,4🔗4Мој 21,11	Потом идући преко пустиње обиде земљу Едомску и земљу Моавску, и дошавши с истока земљи Моавској стаде у око с ону страну Арнона; али не пријеђоше преко међе Моавске, јер Арнон бјеше међа Моавска.
11:19 См.: 🔗4Мој 21,21🔗4Мој 21,35🔗5Мој 2,26🔗ИсН 13,8	Него посла Израиљ посланике к Сиону цару Аморејскому, цару Есевонскому, и рече му Израиљ: допусти нам да прођемо кроз твоју земљу до својега мјеста.
11:20	Али Сион не вјерова Израиљу да га пусти да пријеђе преко међе његове, него Сион скупи сав свој народ и стадоше у око у Јаси, и поби се с Израиљем.
11:21 См.: 🔗4Мој 21,24🔗5Мој 2,33	А Господ Бог Израиљев предаде Сиона и сав народ његов у руке синовима Израиљевијем, те их побише; и задоби Израиљ сву земљу Амореја, који живљаху у оној земљи.
11:22	Задобише сву земљу Аморејску од Арнона до Јавока, и од пустиње до Јордана.
11:23	Тако је дакле Господ Бог Израиљев отјерао Амореје испред народа својега Израиља, па ти ли хоћеш да је земља њихова твоја?
11:24 См.: 🔗2Мој 23,31🔗2Мој 34,11🔗4Мој 21,29🔗5Мој 9,3🔗5Мој 18,12🔗ИсН 3,10🔗1Сам. 11:7 🔗2Дн 20,7🔗Псал. 44:2 🔗Јер 48,7🔗Дела 13,19	Није ли твоје оно што ти да да је твоје Хемос бог твој? тако кога год Господ Бог наш отјера испред нас, онога је земља наша.
11:25 См.: 🔗4Мој 22,2🔗ИсН 24,9🔗Мих. 6:5	Или си ти по чем бољи од Валака сина Сефорова цара Моавскога? Је ли се он кад свађао с Израиљем? Је ли кад војевао с нама?
11:26 См.: 🔗5Мој 2,36🔗Дела 13,20	Израиљ живи у Есевону и у селима његовијем и у Ароиру и селима његовијем и по свијем градовима дуж Арнона три стотине година; зашто не отесте за толико времена?
11:27 См.: 🔗1Мој 18,25🔗Јов 9,15🔗Јован 5,22	И тако нијесам ја теби скривио, него ти мени чиниш зло ратујући на ме. Господ судија нек суди данас између синова Израиљевијех и синова Амоновијех.
11:28	Али цар синова Амоновијех не послуша ријечи које му поручи Јефтај.
11:29 См.: 🔗Суд. 3:10	И сиђе на Јефтаја дух Господњи, те прође кроз Галад и кроз Манасију, прође и Миспу Галадску, и од Миспе Галадске дође до синова Амоновијех.
11:30 См.: 🔗1Мој 28,20🔗1Сам. 1:11	И завјетова Јефтај завјет Господу и рече: ако ми даш синове Амонове у руке,
11:31 См.: 🔗3Мој 27,2🔗1Сам. 1:11	Што год изиде на врата из куће моје на сусрет мени, кад се вратим здрав од синова Амоновијех, биће Господње, и принијећу на жртву паљеницу.
11:32	И тако дође Јефтај до синова Амоновијех да се бије с њима; и Господ му их даде у руке.
11:33 См.: 🔗Језек 27,17	И поби их од Ароира па до Минита у двадесет градова и до равнице виноградске у боју врло великом; и синови Амонови бише покорени пред синовима Израиљевијем.
11:34 См.: 🔗2Мој 15,20🔗Суд. 10:17 🔗Псал. 68:25 🔗Јер 31,4	А кад се враћаше Јефтај кући својој у Миспу, гле, кћи његова изиде му на сусрет с бубњима и свиралама; она му бијаше јединица, и осим ње не имаше ни сина ни кћери.
11:35 См.: 🔗1Мој 37,29🔗Суд. 21:18 🔗Јов 1,20🔗Псал. 15:4 🔗Проп 5,2🔗Проп 5,4	Па кад је угледа, раздрије хаљине своје и рече: ах кћери моја! веле ли ме обори! ти си од онијех што ме цвијеле; јер сам отворио уста своја ка Господу, и не могу порећи.
11:36 См.: 🔗4Мој 30,3🔗2Сам. 18:19	А она му рече: оче мој, кад си отворио уста своја ка Господу, учини ми, како је изашло из уста твојих, кад те је Господ осветио од непријатеља твојих, синова Амоновијех.
11:37 См.: 🔗1Мој 30,23🔗Лука 1,25	Још рече оцу својему: учини ми ово: остави ме до два мјесеца да отидем да се попнем на горе да оплачем своје дјевојаштво с другама својим.
11:38	А он јој рече: иди. И пусти је на два мјесеца, и она отиде с другама својим и оплакива дјевојаштво своје по горама.
11:39 См.: 🔗1Сам. 1:22	А кад прођоше два мјесеца, врати се к оцу својему, и он сврши на њој завјет свој који бјеше завјетовао. А она не позна човјека. И поста обичај у Израиљу
11:40	Да од године до године иду кћери Израиљеве да плачу за кћерју Јефтаја од Галада, четири дана у години.