Књига о Јову, глава 29

	Язык: Srpski Церковнослав. (гражд.) Церковнослав. (цс.) Церковнослав. (дореф.) Рус. (Синодальный) Українська English (NKJV) English (KJV) Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
	Поглавље 29
29:1	Још настави Јов бесједу своју и рече:
29:2	О да бих био као пређашњих мјесеца, као онијех дана кад ме Бог чуваше,
29:3 См.: 🔗Јов 18,6🔗Псал. 18:28	Кад свијетљаше свијећом својом над главом мојом, и при видјелу његову хођах по мраку,
29:4 См.: 🔗Псал. 25:14 🔗Приче 3,32	Како бијах за младости своје, кад тајна Божија бијаше у шатору мом,
29:5	Кад још бијаше Свемогући са мном, и дјеца моја око мене,
29:6 См.: 🔗1Мој 49,11🔗5Мој 32,13🔗5Мој 33,24🔗Псал. 81:16	Кад се траг мој обливаше маслом, и стијена ми точаше уље потоцима,
29:7	Кад излажах на врата кроз град, и на улици намјештах себи столицу:
29:8	Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,
29:9	Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,
29:10 См.: 🔗Јов 29,22🔗Псал. 37:6	Управитељи устезаху глас свој и језик им приањаше за грло.
29:11 См.: 🔗5Мој 24,13	Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженијем; и које ме око виђаше, свједочаше ми
29:12 См.: 🔗Псал. 72:12 🔗Приче 21,13	Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никога да му поможе;
29:13 См.: 🔗Приче 11,26	Благослов онога који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распијевах;
29:14 См.: 🔗Псал. 32:9 🔗Рим. 13:14 🔗Ефес. 6:14	У правду се облачих и она ми бијаше одијело, као плашт и као вијенац бијаше ми суд мој.
29:15 См.: 🔗4Мој 10,31	Око бијах слијепцу и нога хрому.
29:16 См.: 🔗Приче 25,2🔗Приче 29,7	Отац бијах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.
29:17 См.: 🔗Приче 30,14	И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.
29:18 См.: 🔗Псал. 30:6	Зато говорах: у својем ћу гнијезду умријети, и биће ми дана као пијеска.
29:19 См.: 🔗Псал. 1:3 🔗Јер 17,8	Коријен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.
29:20 См.: 🔗1Мој 49,24🔗Јов 19,9	Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.
29:21	Слушаху ме и чекаху, и мучаху на мој свјет.
29:22	Послије мојих ријечи нико не проговараше, тако их натапаше бесједа моја.
29:23	Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.
29:24	Кад бих се насмијао на њих, не вјероваху, и сјајности лица мојега не разгоњаху.
29:25 См.: 🔗Јов 1,3	Кад бих отишао к њима, сједах у зачеље, и бијах као цар у војсци, кад тјеши жалосне.