|
Язык:
Srpski
Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
| |
Поглавље 7 | |
| 7:1 | Прве године Валтасара цара Вавилонскога усни Данило сан и видје утвару главе своје на постељи; тада написа сан и приповједи укратко. |
| 7:2 | Данило проговори и рече: видјех у утвари својој ноћу, а то четири вјетра небеска ударише се на великом мору. |
| 7:3 | И четири велике звијери изидоше из мора, свака другачија. |
| 7:4 | Прва бијаше као лав, и имаше крила орлова; гледах докле јој се крила поскубоше и подиже се са земље и стаде на ноге као човјек, и срце људско даде јој се. |
| 7:5 | Потом, гле, друга звијер бијаше као медвјед, и стаде с једне стране, и имаше три ребра у устима међу зубима својим, и говораше јој се: устани, једи много меса. |
| 7:6 | Потом видјех, и гле, друга, као рис, имаше на леђима четири крила као птица, и четири главе имаше звијер, и даде јој се власт. |
| 7:7 | Потом видјех у утварама ноћнијем, и гле, четврта звијер, које се требаше бојати, страшна и врло јака, и имаше велике зубе гвоздене, јеђаше и сатираше, и гажаше ногама остатак, и разликоваше се од свијех звијери пређашњих, и имаше десет рогова. |
| 7:8 | Гледах рогове, и гле, други мали рог израсте међу онијема, а три прва рога ишчупаше се пред њим; и гле, очи као очи човјечије бјеху на том рогу, и уста која говораху велике ствари. |
| 7:9 | Гледах докле се поставише пријестоли, и старац сједе, на ком бјеше одијело бијело као снијег, и коса на глави као чиста вуна, пријесто му бијаше као пламен огњени, точкови му као огањ разгорио. |
| 7:10 | Ријека огњена излажаше и тецијаше испред њега, тисућа тисућа служаше му, и десет тисућа по десет тисућа стајаху пред њим; суд сједе, и књиге се отворише. |
| 7:11 | Тада гледах ради гласа великих ријечи које говораше онај рог; и гледах докле не би убијена звијер и тијело јој се рашчини и даде се да изгори огњем. |
| 7:12 | И осталијем звијерима узе се власт, јер дуљина животу бјеше им одређена до времена и до рока. |
| 7:13 | Видјех у утварама ноћнијем, и гле, као син човјечји иђаше са облацима небеским, и дође до старца и стаде пред њим. |
| 7:14 | И даде му се власт и слава и царство да му служе сви народи и племена и језици; власт је његова власт вјечна, која неће проћи, и царство се његово неће расути. |
| 7:15 | Мени Данилу пренеможе дух мој у тијелу мом, и утваре главе моје узнемирише ме. |
| 7:16 | Приступих к једноме од онијех који стајаху ондје, и замолих га за истину од свега тога. И проговори ми и каза ми шта то значи: |
| 7:17 | Ове четири велике звијери јесу четири цара, који ће настати на земљи. |
| 7:18 | Али ће свеци вишњега преузети царство, и држаће царство навијек и довијека. |
| 7:19 | Тада зажељех знати истину о четвртој звијери, која се разликоваше од свијех и бијаше врло страшна, и имаше зубе гвоздене и нокте мједене, и јеђаше и сатираше, а остатак ногама гажаше, |
| 7:20 | И о десет рогова што јој бјеху на глави, и о другом који израсте и три отпадоше пред њим, о рогу који имаше очи и уста која говораху велике ствари и бијаше по виђењу већи од других. |
| 7:21 | Гледах, и тај рог војеваше са свецима и надвлађиваше их, |
| 7:22 | Докле дође старац, и даде се суд свецима вишњега, и приспје вријеме да свеци преузму царство. |
| 7:23 | Овако рече: четврта звијер биће четврто царство на земљи, које ће се разликовати од свијех царстава, и изјешће сву земљу и погазити и сатрти. |
| 7:24 | И десет рогова јесу десет царева, који ће настати из тога царства, а послије њих настаће други, и он ће се разликовати од пређашњих, и покориће три цара. |
| 7:25 | И говориће ријечи на Вишњега, и потираће свеце вишњега, и помишљаће да промијени времена и законе; и даће му се у руке за вријеме и за времена и за по времена. |
| 7:26 | Потом ће сјести суд, и узеће му се власт, те ће се истријебити и затрти сасвијем. |
| 7:27 | А царство и власт и величанство царско под свијем небом даће се народу светаца Вишњега; његово ће царство бити вјечно царство, и све ће власти њему служити и слушати га. |
| 7:28 | Овдје је крај овој ријечи. А мене Данила врло узнемирише мисли моје, и лице ми се све промијени; али ријеч сачувах у срцу свом. |
