Друга књига Самуилова (која се зове и Друга књига о царевима), глава 13

	Язык: Srpski Церковнослав. (гражд.) Церковнослав. (цс.) Церковнослав. (дореф.) Рус. (Синодальный) Українська English (NKJV) English (KJV) Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
	Поглавље 13
13:1 См.: 🔗5Мој 27,22🔗2Сам. 3:2 🔗1Дн 3,9	А потом се догоди: Авесалом син Давидов имаше лијепу сестру по имену Тамару, и замилова је Амнон син Давидов.
13:2	И тужаше Амнон тако да се разбоље ради Тамаре сестре своје; јер бјеше дјевојка, те се Амнону чињаше тешко да јој учини што.
13:3 См.: 🔗2Сам. 13:31 🔗1Дн 2,13	А имаше Амнон пријатеља, којему име бјеше Јонадав син Саме брата Давидова; и Јонадав бјеше врло домишљат.
13:4 См.: 🔗Иса 3,9	И рече му: што се тако сушиш, царев сине, од дана на дан? не би ли ми казао? А Амнон му рече: љубим Тамару сестру Авесалома брата својега.
13:5	Тада му рече Јонадав: лези у постељу своју, и учини се болестан; па кад дође отац твој да те види, ти му реци: нека дође Тамара сестра моја да ме нахрани, и да зготови пред мојим очима јело да гледам, и из њезине руке да једем.
13:6 См.: 🔗1Мој 18,6	И Амнон леже и учини се болестан; и кад дође цар да га види, рече Амнон цару: нека дође Тамара сестра моја и зготови преда мном два јелца да једем из њезине руке.
13:7	Тада Давид посла к Тамари кући, и поручи јој: иди у кућу брата својега Амнона и зготови му јело.
13:8	И Тамара отиде у кућу брата својега Амнона, и он лежаше; и узе брашна и замијеси и зготови јело пред њим и скуха.
13:9 См.: 🔗1Мој 45,1🔗Суд. 3:19	Потом узе тавицу и изручи преда њ; али Амнон не хтје јести, него рече: кажите нека изиду сви који су код мене. И изидоше сви.
13:10	Тада рече Амнон Тамари: донеси то јело у клијет да једем из твоје руке. И Тамара узе јело што бјеше зготовила, и донесе Амнону брату својему у клијет.
13:11 См.: 🔗1Мој 39,12🔗Приче 7,13🔗Проп 7,26	А кад му пружи да једе, он је ухвати и рече јој: ходи, лези са мном, сестро моја!
13:12 См.: 🔗1Мој 34,7🔗3Мој 18,9🔗Суд. 19:23 🔗Приче 7,8🔗Приче 7,21	А она му рече: не, брате, немој ме осрамотити, јер се тако не ради у Израиљу, не чини тога безумља.
13:13 См.: 🔗1Мој 19,8🔗3Мој 18,9🔗Суд. 19:24	Куда бих ја са срамотом својом? а ти би био као који од најгорих људи у Израиљу. Него говори цару; он ме неће теби одрећи.
13:14 См.: 🔗3Мој 18,9🔗5Мој 22,25🔗Суд. 20:5 🔗2Сам. 12:11 🔗Јест 7,8🔗Језек 22,11	Али је он не хтје послушати, него савладавши је осрамоти је и облежа је.
13:15	А послије омрзе на њу Амнон веома, те мржња којом мржаше на њу бјеше већа од љубави којом је прије љубљаше. И рече јој Амнон: устани, одлази.
13:16	А она му рече: то ће бити веће зло од онога које си ми учинио што ме тјераш. Али је он не хтје послушати.
13:17	Него викну момка који га служаше, и рече му: води ову од мене напоље, и закључај врата за њом.
13:18 См.: 🔗1Мој 37,3🔗Суд. 5:30 🔗Псал. 45:14	А она имаше на себи шарену хаљину, јер таке хаљине ношаху царске кћери док су дјевојке. И слуга његов изведе је напоље, и закључа за њом врата.
13:19 См.: 🔗ИсН 7,6🔗2Сам. 1:2 🔗Јов 2,12🔗Јер 2,37	Тада Тамара посу се пепелом по глави и раздрије шарену хаљину коју имаше на себи, и метну руку своју на главу, и отиде вичући.
13:20	А брат њезин Авесалом рече јој: да није Амнон брат твој био с тобом? али, сестро моја, ћути, брат ти је, не мисли о том. И тако оста Тамара осамљена у кући брата својега Авесалома.
13:21	И цар Давид чувши све ово разгњеви се врло.
13:22 См.: 🔗3Мој 19,17🔗Приче 10,18🔗Ефес. 4:26 🔗Ефес. 4:31 🔗1Јов 2,9🔗1Јов 2,11	Авесалом пак не говораше с Амноном ни ружно ни лијепо; јер Авесалом мржаше на Амнона што му осрамоти сестру Тамару.
13:23 См.: 🔗1Мој 38,12🔗ИсН 17,18🔗1Сам. 25:2 🔗1Сам. 25:4 🔗2Сам. 3:4	А послије двије године кад се стризијаху овце Авесаломове у Вал – Асору, који је код Јефрема, он позва све синове цареве.
13:24	И дође Авесалом к цару и рече му: ево, сад се стригу овце слузи твојему; нека пође цар и слуге његове са слугом својим.
13:25	Али цар рече Авесалому: немој, сине, немој да идемо сви, да ти не будемо на теготу. И премда наваљиваше, опет не хтје ићи, него га благослови.
13:26	А Авесалом рече: кад ти нећеш, а оно нека иде с нама Амнон брат мој. А цар му рече: што да иде с тобом?
13:27	Али навали Авесалом на њ, те пусти с њим Амнона и све синове царске.
13:28 См.: 🔗1Мој 9,21🔗Рута 3,7🔗1Сам. 25:36 🔗2Сам. 12:10 🔗Јест 1,10🔗Псал. 4:15	Тада Авесалом заповједи момцима својим говорећи: пазите, кад се срце Амнону развесели од вина, и ја вам речем: убијте Амнона; тада га убијте; не бојте се, јер вам ја заповиједам, будите слободни и храбри.
13:29	И учинише с Амноном слуге Авесаломове како им заповједи Авесалом. Тада усташе сви синови цареви и појахаше свак своју мазгу и побјегоше.
13:30	А докле још бијаху на путу, дође глас Давиду да је Авесалом побио све синове цареве, да није остао од њих ни један.
13:31 См.: 🔗1Мој 37,29🔗1Мој 37,34🔗2Сам. 1:11 🔗2Сам. 12:16	Тада уставши цар раздрије хаљине своје, и леже на земљу, и све слуге његове које стајаху око њега раздријеше хаљине своје.
13:32	А Јонадав син Саме брата Давидова проговори и рече: нека не говори господар мој да су побили сву дјецу, цареве синове; погинуо је само Амнон, јер Авесалом бјеше тако наумио од онога дана кад Амнон осрамоти Тамару сестру његову.
13:33 См.: 🔗2Сам. 19:19	Нека дакле цар господар мој не мисли о том у срцу својем говорећи: сви синови цареви погибоше; јер је само Амнон погинуо.
13:34	А Авесалом побјеже. А момак на стражи подиже очи своје и угледа, а то многи народ иде к њему покрај горе.
13:35	И Јонадав рече цару: ево иду синови цареви; као што је казао слуга твој, тако је било.
13:36	И кад изрече, а то синови цареви дођоше, и подигавши глас свој плакаше; а и цар и све слуге његове плакаше врло.
13:37 См.: 🔗2Сам. 3:3 🔗2Сам. 14:13	Авесалом пак побјеже и отиде к Талмају сину Амијудову цару Гесурском. А Давид плакаше за сином својим сваки дан.
13:38 См.: 🔗2Сам. 14:23	А кад Авесалом утече и дође у Гесур, оста ондје три године.
13:39 См.: 🔗1Мој 28,12	Потом зажеље цар Давид отићи к Авесалому, јер се утјеши за Амноном што погибе.