Прва књига Самуилова (која се зове и Прва књига о царевима), глава 1

	Язык: Srpski Церковнослав. (гражд.) Церковнослав. (цс.) Церковнослав. (дореф.) Рус. (Синодальный) Українська English (NKJV) English (KJV) Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
	Поглавље 1
1:1 См.: 🔗Рута 1,2🔗1Сам. 7:17 🔗1Сам. 9:5 🔗1Дн 6,27	Бијаше један човјек из Раматајим – Софима, из горе Јефремове, којему име бјеше Елкана син Јероама, сина Елива, сина Това, сина Суфова, Ефраћанин.
1:2	И имаше двије жене, једној бјеше име Ана а другој Фенина; и Фенина имаше дјеце, а Ана немаше дјеце.
1:3 См.: 🔗5Мој 12,5🔗ИсН 18,1🔗Суд. 18:31	И иђаше тај човјек сваке године из својега града да се поклони и принесе жртву Господу над војскама у Силом; а ондје бијаху два сина Илијева, Офније и Финес, свештеници Господњи.
1:4	И један дан кад Елкана принесе жртву, даде Фенини жени својој и свијем синовима њезинијем и кћерима њезинијем по дио;
1:5 См.: 🔗1Мој 30,2	Ани пак даде два дијела, јер љубљаше Ану, а њој Господ бјеше затворио материцу.
1:6 См.: 🔗Лука 1,25	И противница је њезина врло цвијељаше пркосећи јој што јој Господ бјеше затворио материцу.
1:7 См.: 🔗2Мој 23,14🔗5Мој 16,16	Тако чињаше Елкана сваке године, и Ана хођаше у дом Господњи, а она је цвијељаше, те плакаше и не јеђаше.
1:8 См.: 🔗Рута 4,15	А Елкана муж њезин рече јој једном: Ана, зашто плачеш? и зашто не једеш? и зашто је срце твоје невесело? Нијесам ли ти ја бољи него десет синова?
1:9 См.: 🔗1Сам. 3:3 🔗1Сам. 4:13	А Ана уста, пошто једоше и пише у Силому; а Илије свештеник сјеђаше на столици на прагу дома Господњега.
1:10 См.: 🔗Јов 7,11	И она тужна у срцу помоли се Господу плачући много.
1:11 См.: 🔗1Мој 8,1🔗1Мој 28,20🔗1Мој 29,32🔗2Мој 4,31🔗4Мој 6,5🔗4Мој 21,2🔗1Сам. 1:22 🔗1Сам. 1:27 🔗2Сам. 16:12 🔗Псал. 32:1	И завјетова се говорећи: Господе над војскама! ако погледаш на муку слушкиње своје, и опоменеш ме се, и не заборавиш слушкиње своје, него даш слушкињи својој мушко чедо, ја ћу га дати Господу докле је год жив, и бритва неће пријећи преко главе његове.
1:12	И кад се она дуго мољаше пред Господом, Илије мотраше на уста њезина.
1:13	Али Ана говораше у срцу својем, уста јој се само мицаху а глас јој се не чујаше; стога Илије помисли да је пијана.
1:14	Па јој рече Илије: докле ћеш бити пијана? отријезни се од вина својега.
1:15 См.: 🔗Псал. 62:8	Али Ана одговори и рече: нијесам пијана, господару, него сам жена тужна у срцу; нијесам пила вина ни силовита пића; него излијевам душу своју пред Господом.
1:16 См.: 🔗2Кор. 6:15	Немој једначити слушкиње своје с неваљалом женом; јер сам од велике туге и жалости своје говорила досад.
1:17 См.: 🔗Суд. 18:6 🔗1Сам. 25:35 🔗Псал. 20:4	Тада одговори Илије и рече: иди с миром; а Бог Израиљев да ти испуни молбу, за што си га молила.
1:18 См.: 🔗1Мој 33,15🔗Проп 9,7🔗Јован 16,24	А она рече: нека нађе слушкиња твоја милост пред тобом! Тада отиде жена својим путем, и једе, и лице јој не бјеше више као прије.
1:19 См.: 🔗1Мој 30,22🔗1Сам. 7:17	И сјутрадан уранише, и поклонише се Господу, и вратише се и дођоше кући својој у Рамат. И Елкана позна Ану жену своју, и Господ се опомену ње.
1:20	И кад би вријеме пошто Ана затрудње роди сина, и надје му име Самуило, јер, рече, испросих га у Господа.
1:21	Потом пође онај човјек Елкана са свијем домом својим да принесе Господу годишњу жртву и завјет свој.
1:22 См.: 🔗1Сам. 2:11 🔗Лука 2,22	Али Ана не пође, јер рече мужу својему: докле одојим дијете, онда ћу га одвести да изиде пред Господа и остане ондје до вијека.
1:23 См.: 🔗4Мој 30,8🔗2Сам. 7:25	И рече јој Елкана муж њезин: чини како ти драго; остани докле га не одојиш; само да хоће Господ испунити ријеч своју. И тако жена оста; и дојаше сина својега докле га не одоји.
1:24 См.: 🔗5Мој 12,5	А кад га одоји, одведе га са собом узевши три телета и ефу брашна и мијех вина, и уведе га у дом Господњи у Силому; а дијете бијаше још мало.
1:25	И заклаше теле и доведоше дијете к Илију.
1:26	И она рече: чуј господару, како је жива душа твоја, господару, ја сам она жена која је стајала овдје код тебе молећи се Господу.
1:27 См.: 🔗Мат 7,7	Молих се за ово дијете, и испуни ми Господ молбу моју, за што сам га молила.
1:28 См.: 🔗1Мој 24,26🔗1Мој 24,52🔗4Мој 3,45🔗1Сам. 1:22	Зато и ја дајем њега Господу, докле је год жив, да је дат Господу. И поклонише се ондје Господу.