|
Язык:
Srpski
Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
| |
Поглавље 7 | |
| 7:1 | Није ли човјек на војсци на земљи? а дани његови нијесу ли као дани надничарски? |
| 7:2 | Као што слуга уздише за сјеном и као што надничар чека да сврши, |
| 7:3 | Тако су мени дати у нашљедство мјесеци залудни и ноћи мучне одређене ми. |
| 7:4 | Кад легнем, говорим: кад ћу устати? и кад ће проћи ноћ? и ситим се преврћући се до сванућа. |
| 7:5 | Тијело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се. |
| 7:6 | Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања. |
| 7:7 | Опомени се да је мој живот вјетар, да око моје неће више видјети добра, |
| 7:8 | Нити ће ме видјети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити. |
| 7:9 | Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи, |
| 7:10 | Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати мјесто његово. |
| 7:11 | Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа својега, нарицати у јаду душе своје. |
| 7:12 | Еда ли сам море или кит, те си намјестио стражу око мене? |
| 7:13 | Кад речем: потјешиће ме одар мој, постеља ће ми моја облакшати тужњаву, |
| 7:14 | Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама, |
| 7:15 | Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје. |
| 7:16 | Додијало ми је; нећу довијека живјети; прођи ме се; јер су дани моји таштина. |
| 7:17 | Шта је човјек да га много цијениш и да мариш за њ? |
| 7:18 | Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га? |
| 7:19 | Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју? |
| 7:20 | Згријешио сам; шта ћу ти чинити, о чувару људски? зашто си ме метнуо себи за биљегу, те сам себи на тегобу? |
| 7:21 | Зашто ми не опростиш гријех мој и не уклониш моје безакоње? јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити. |
