Прва књига Мојсијева (која се зове Постање), глава 32

	Язык: Srpski Церковнослав. (гражд.) Церковнослав. (цс.) Церковнослав. (дореф.) Рус. (Синодальный) Українська English (NKJV) English (KJV) Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
	Поглавље 32
32:1 См.: 🔗Псал. 91:11 🔗Јевр 1,14	А Јаков отиде својим путем; и сретоше га анђели Божији;
32:2 См.: 🔗ИсН 5,14🔗2Сам. 2:8 🔗2Сам. 6:16 🔗Псал. 3:21 🔗Псал. 48:2 🔗Лука 2,13	А кад их угледа Јаков, рече: ово је око Божји. И прозва оно мјесто Маханаим.
32:3 См.: 🔗1Мој 33,14🔗1Мој 36,6🔗5Мој 2,5🔗ИсН 24,4	И Јаков посла пред собом гласнике к Исаву брату својему у земљу Сир, крајину Едомску.
32:4 См.: 🔗Приче 15,1	И заповједи им говорећи: овако кажите господару мојему Исаву: слуга твој Јаков овако каже: био сам дошљак код Лавана и бавио се досад.
32:5 См.: 🔗1Мој 30,43🔗1Мој 33,8	А имам волова и магараца, оваца и слуга и слушкиња, и послах да јавим теби господару својему, еда бих нашао милост пред тобом.
32:6 См.: 🔗1Мој 33,1	И вратише се гласници к Јакову и рекоше му: идосмо до брата твојега Исава, и ето он ти иде на сусрет с четири стотине момака.
32:7 См.: 🔗1Мој 35,3🔗Приче 2,11🔗Ефес. 5:15	А Јаков се уплаши јако и забрину се; па раздијели своје људе и овце и говеда и камиле у двије чете.
32:8	И рече: ако Исав удари на једну чету и разбије је, да ако друга утече.
32:9 См.: 🔗1Мој 28,13🔗1Мој 31,3🔗Псал. 50:15	И рече Јаков: Боже оца мојега Аврама и Боже оца мојега Исака, Господе, који си ми казао: врати се у земљу своју и у род свој, и ја ћу ти бити добротвор!
32:10 См.: 🔗1Мој 24,27🔗2Сам. 9:8 🔗Јов 8,7	Нијесам вриједан толике милости и толике вјере што си учинио слузи својему; јер само са штапом својим пријеђох преко Јордана, а сада сам господар од двије чете.
32:11 См.: 🔗Псал. 59:1 🔗Ос. 10:14	Избави ме из руке брата мојега, из руке Исавове, јер се бојим да не дође и убије мене и матер с дјецом.
32:12 См.: 🔗1Мој 28,13🔗4Мој 10,29	А ти си казао: заиста ја ћу ти бити добротвор, и учинићу сјеме твоје да га буде као пијеска морскога, који се не може избројити од множине.
32:13 См.: 🔗1Мој 43,11	И заноћи ондје ону ноћ, и узе што му дође до руке, да пошље на дар Исаву брату својему,
32:14	Двјеста коза с двадесет јараца, двјеста оваца с двадесет овнова,
32:15	Тридесет камила дојилица с камиладма, четрдесет крава с десеторо телади, двадесет магарица с десеторо магаради.
32:16 См.: 🔗1Сам. 25:19	И предаде их слугама својим, свако стадо напосе, и рече слугама: идите напријед преда мном, остављајући доста мјеста између једнога стада и другога.
32:17	И заповједи првому говорећи: кад сретеш Исава брата мојега, па те запита: чији си? и куда идеш? и чије је то што гониш пред собом?
32:18	А ти реци: слуге твојега Јакова, а ово шаље на дар господару својему Исаву, а ето и сам иде за нама.
32:19	Тако заповједи и другому и трећему и свијема који иђаху за стадом, и рече: тако кажите Исаву кад наиђете на њ.
32:20 См.: 🔗Приче 21,14	И још кажите: ето, Јаков слуга твој иде за нама. Јер говораше: ублажићу га даром који иде преда мном, па ћу му онда видјети лице, да ако ме лијепо прими.
32:21	Тако отиде дар напријед, а он преноћи ону ноћ код чете своје.
32:22 См.: 🔗5Мој 3,16	И по ноћи уста, и узе обје жене и двије робиње и једанаесторо дјеце своје; и преброди брод Јавок.
32:23	А пошто њих узе и преведе преко потока, претури и остало што имаше.
32:24	А кад оста Јаков сам, тада се један човјек рваше с њим до зоре.
32:25 См.: 🔗Мат 26,41🔗2Кор. 12:7	И кад видје да га не може савладати, удари га по зглавку у стегну, те се Јакову ишчаши стегно из зглавка, кад се човјек рваше с њим.
32:26 См.: 🔗Ос. 12:5 🔗Лука 24,28	Па онда рече: пусти ме, зора је. А Јаков му рече: нећу те пустити докле ме не благословиш.
32:27	А човјек му рече: како ти је име? А он одговори: Јаков.
32:28 См.: 🔗1Мој 25,31🔗1Мој 27,33🔗1Сам. 26:25 🔗Ос. 12:4	Тада му рече: отселе се нећеш звати Јаков, него Израиљ; јер си се јуначки борио и с Богом и с људма, и одолио си.
32:29 См.: 🔗2Мој 3,13🔗Суд. 13:18	А Јаков запита и рече: кажи ми како је теби име. А он рече: што питаш како ми је име? И благослови га ондје.
32:30 См.: 🔗1Мој 16,13🔗2Мој 24,11🔗2Мој 33,20🔗5Мој 5,24🔗Суд. 6:22 🔗Суд. 13:22 🔗Иса 6,5	И Јаков надједе име оному мјесту Фануил; јер, вели, Бога видјех лицем к лицу, и душа се моја избави.
32:31	И сунце му се роди кад прође Фануил, и храмаше на стегно своје.
32:32	Зато синови Израиљеви не једу крајева од мишића на зглавку у стегну до данашњега дана, што се Јакову повриједише крајеви од мишића на зглавку у стегну.