Прва књига о царевима (која се зове и Трећа књига о царевима), глава 2

	Язык: Srpski Церковнослав. (гражд.) Церковнослав. (цс.) Церковнослав. (дореф.) Рус. (Синодальный) Українська English (NKJV) English (KJV) Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
	Поглавље 2
2:1 См.: 🔗1Мој 3,19🔗1Мој 47,29🔗5Мој 31,14🔗2Сам. 14:14 🔗Јов 30,23🔗Псал. 89:48 🔗Проп 12,7	А кад дође вријеме Давиду да умре, заповједи Соломуну сину својему говорећи:
2:2 См.: 🔗ИсН 23,14🔗Јер 29,7🔗Јевр 9,27	Ја идем куда иде све на земљи; а ти буди храбар и буди човјек.
2:3 См.: 🔗5Мој 17,19🔗ИсН 1,7🔗1Сам. 18:5 🔗1Сам. 18:14 🔗1Сам. 18:30 🔗1Дн 22,12	И држи што ти је Господ Бог твој заповједио да држиш, ходећи путовима његовим и држећи уредбе његове и заповијести његове и законе његове и свједочанства његова, како је написано у закону Мојсијеву, да би напредовао у свему што узрадиш и за чим се год окренеш,
2:4 См.: 🔗2Сам. 7:12 🔗2Сам. 7:25 🔗1Сам. 8:25 🔗2Сам. 20:3 🔗2Дн 6,16🔗2Дн 23,3🔗Псал. 32:12 🔗Јер 33,17	Да би Господ испунио ријеч своју коју ми је рекао говорећи: ако успазе синови твоји на пут свој ходећи преда мном вјерно, свијем срцем својим и свом душом својом, тада ти неће нестати човјека на пријестолу Израиљеву.
2:5 См.: 🔗2Сам. 3:27 🔗2Сам. 3:39 🔗2Сам. 19:5 🔗2Сам. 20:10	А ти знаш шта ми је учинио Јоав син Серујин, шта је учинио двјема војводама Израиљевијем, Авениру сину Нирову и Амаси сину Јетерову, које уби проливши у миру крв као у рату, и окаља крвљу као у рату појас свој око себе, и обућу своју на ногу.
2:6 См.: 🔗Приче 20,26	Учини дакле по мудрости својој, и немој дати да се сиједа глава његова спусти с миром у гроб.
2:7 См.: 🔗2Сам. 9:7 🔗2Сам. 17:27 🔗2Сам. 19:31 🔗2Сам. 19:37	Синовима пак Варзелаја од Галада учини милост, и нека буду међу онима који једу за твојим столом, јер су тако дошли к мени кад сам бјежао од Авесалома брата твојега.
2:8 См.: 🔗2Сам. 16:5	И ето, код тебе је Симеј син Гирин од Венијамина из Ваурима, који ме је љуто ружио кад иђах у Маханајим; али ми дође на сусрет на Јордан, и заклех му се Господом рекавши: нећу те убити мачем.
2:9 См.: 🔗2Мој 20,7	Али му ти немој опростити, јер си мудар човјек и знаћеш шта ћеш му учинити, да оправиш сиједу главу његову с крвљу у гроб.
2:10 См.: 🔗2Сам. 5:7 🔗1Сам. 1:21 🔗Јов 14,1🔗Проп 12,5🔗Дела 2,29	Тако почину Давид код отаца својих, и би погребен у граду Давидову.
2:11 См.: 🔗2Сам. 5:4 🔗1Дн 29,26	А царова Давид над Израиљем четрдесет година: у Хеврону царова седам година, а у Јерусалиму царова тридесет и три године.
2:12 См.: 🔗1Дн 29,23🔗2Дн 1,1	И Соломун сједе на пријесто Давида оца својега, и царство се његово утврди јако.
2:13 См.: 🔗1Сам. 16:4	Тада дође Адонија син Агитин к Витсавеји матери Соломуновој; а она рече: јеси ли добро дошао? А он рече: добро.
2:14	Потом рече: имам нешто да ти кажем. А она рече: говори.
2:15 См.: 🔗1Дн 22,9🔗1Дн 28,5🔗2Дн 20,6🔗Јов 9,12🔗Псал. 33:10 🔗Псал. 15:3 🔗Приче 19,21🔗Иса 14,27🔗Иса 46,9🔗Дан. 2:21 🔗Дела 5,39	Тада рече: ти знаш да је моје било царство, и да је у мене био упро очи сав Израиљ да ја будем цар; али се царство пренесе и допаде брату мојему, јер му га Господ даде.
2:16	Зато те сада молим за једно; немој ме одбити. А она му рече: говори.
2:17 См.: 🔗1Сам. 1:3	А он рече: говори цару Соломуну, јер ти он неће одбити, нека ми да за жену Ависагу Сунамку.
2:18	А Витсавеја рече: добро, ја ћу говорити цару за те.
2:19 См.: 🔗2Мој 20,12🔗3Мој 19,32🔗Псал. 45:9 🔗Псал. 10:1 🔗Приче 23,22🔗Мат 20,21	И дође Витсавеја к цару Соломуну да му говори за Адонију; а цар уста и срете је и поклонив јој се сједе на свој пријесто, и заповједи те намјестише столицу матери његовој, и она сједе њему с десне стране.
2:20	Тада она рече: искала бих од тебе једну малу ствар, немој ме одбити. А цар јој рече: ишти, мајко, нећу те одбити.
2:21	Она рече: подај Ависагу Сунамку Адонији брату својему за жену.
2:22 См.: 🔗1Сам. 1:7	А цар Соломун одговори матери својој и рече: зашто иштеш Ависагу Сунамку за Адонију? ишти и царство за њ, јер је он брат мој старији и има уза се Авијатара свештеника и Јоава сина Серујина.
2:23 См.: 🔗Рута 1,17🔗1Сам. 14:44 🔗2Сам. 3:9 🔗2Сам. 3:35 🔗1Сам. 20:10	И закле се цар Соломун Господом говорећи: тако да ми учини Бог и тако да дода, себи на смрт каза то Адонија данас.
2:24 См.: 🔗2Сам. 7:11	И зато, тако да је жив Господ, који ме је утврдио и посадио ме на пријестолу Давида оца мојега, и који ми је начинио кућу као што је рекао, данас ће погинути Адонија.
2:25	И посла цар Соломун Венају сина Јодајева, који уложи на њ, те погибе.
2:26 См.: 🔗ИсН 21,18🔗1Сам. 22:20 🔗1Сам. 22:23 🔗1Сам. 23:6 🔗2Сам. 15:24 🔗2Сам. 15:29	А Авијатару свештенику рече цар: иди у Анатот на њиву своју, јер си заслужио смрт, али те нећу данас погубити, јер си носио ковчег Господњи пред Давидом оцем мојим и подносио си све невоље које је подносио отац мој.
2:27 См.: 🔗1Сам. 2:31 🔗1Сам. 2:36	Тако Соломун свргне Авијатара да не буде свештеник Господњи, да испуни ријеч Господњу што рече у Силому за дом Илијев.
2:28 См.: 🔗2Мој 21,14🔗1Сам. 1:7 🔗1Сам. 1:50 🔗1Сам. 1:51	И овај глас дође до Јоава; а Јоав бјеше пристао за Адонијом, премда за Авесаломом не бјеше пристао; и утече Јоав у шатор Господњи и ухвати се за рогове олтару.
2:29	И јавише цару Соломуну: Јоав утече у шатор Господњи, и ено га код олтара. А Соломун посла Венају сина Јодајева говорећи: иди, уложи на њ.
2:30	И ушав Венаја у шатор Господњи рече му: цар је казао: изиди. А он рече: нећу; него овдје хоћу да умрем. А Венаја јави цару говорећи: тако рече Јоав и тако ми одговори.
2:31 См.: 🔗2Мој 21,14🔗4Мој 35,33🔗5Мој 19,13	А цар му рече: учини како је рекао, уложи на њ, и погреби га, и скини с мене и с дома оца мојега крв праву коју је пролио Јоав.
2:32 См.: 🔗1Мој 4,11🔗Суд. 9:24 🔗2Сам. 3:27 🔗2Сам. 20:10 🔗2Дн 21,13🔗Јест 1,19🔗Псал. 7:16 🔗Псал. 9:15	И нека Господ обрати крв његову на његову главу, што уложи на два човјека праведнија и боља од себе, и уби их мачем без знања оца мојега Давида: Авенира сина Нирова војводу Израиљева и Амасу сина Јетерова војводу Јудина;
2:33 См.: 🔗2Сам. 3:28 🔗2Сам. 3:29 🔗Приче 16,7🔗Иса 9,6🔗Дела 7,45🔗Филиб 4,7	Нека се дакле крв њихова врати на главу Јоавову и на главу сјемена његова довијека; а Давиду и сјемену његову и дому његову и пријестолу његову нека буде мир довијека од Господа.
2:34 См.: 🔗ИсН 15,61🔗Мат 3,1	И отиде Венаја син Јодајев, и уложи на њ и погуби га, и би погребен код куће своје у пустињи.
2:35 См.: 🔗4Мој 25,11🔗4Мој 25,13🔗1Сам. 2:35 🔗1Дн 6,53	Тада постави цар Венају сина Јодајева на његово мјесто над војском, а Садока свештеника постави цар на мјесто Авијатарово.
2:36 См.: 🔗2Сам. 16:5 🔗Приче 20,8	Потом посла цар и дозва Симеја, и рече му: сагради себи кућу у Јерусалиму, па ту сједи, и не излази одатле никуда.
2:37 См.: 🔗3Мој 20,9🔗2Сам. 1:16 🔗2Сам. 15:23 🔗2Сам. 23:6 🔗Језек 18,13	Јер у који дан изидеш и пријеђеш преко потока Кедрона, знај зацијело да ћеш погинути, и крв ће твоја пасти на твоју главу.
2:38	А Симеј рече цару: добра је та ријеч; како је рекао господар мој цар, тако ће учинити слуга твој. И сједје Симеј у Јерусалиму дуго времена.
2:39 См.: 🔗1Сам. 27:2 🔗1Сам. 27:3	Али се догоди послије три године, те утекоше двије слуге Симејеве к Ахису сину Машину цару Гатском. И би јављено Симеју: ено ти слугу у Гату.
2:40 См.: 🔗Приче 15,27	Тада уста Симеј, и осамари свога магарца, и отиде у Гат к Ахису да тражи слуге своје. И врати се Симеј, и доведе натраг слуге своје из Гата.
2:41	И јавише Соломуну да је Симеј био отишао из Јерусалима у Гат, и да се вратио.
2:42 См.: 🔗Псал. 15:4	Тада цар послав дозва Симеја, и рече му: нијесам ли те заклео Господом и нијесам ли ти тврдо рекао: у који дан изидеш куда му драго, знај зацијело да ћеш погинути? И ти ми рече: добра је та ријеч коју чух.
2:43 См.: 🔗Језек 17,19	Зашто дакле нијеси држао заклетве Господње и заповијести коју сам ти заповједио?
2:44 См.: 🔗Псал. 7:16	Потом рече цар Симеју: ти знаш све зло за које зна срце твоје, што си учинио Давиду оцу мојему; Господ враћа твоје зло на твоју главу.
2:45 См.: 🔗Приче 25,5	А цар ће Соломун бити благословен и пријесто Давидов утврђен пред Господом довијека.
2:46	И заповједи цар Венаји сину Јодајеву, те изиде и уложи на њ, те погибе. И царство се утврди у руци Соломуновој.