Прва књига Самуилова (која се зове и Прва књига о царевима), глава 20

	Язык: Srpski Церковнослав. (гражд.) Церковнослав. (цс.) Церковнослав. (дореф.) Рус. (Синодальный) Українська English (NKJV) English (KJV) Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
	Поглавље 20
20:1	А Давид побјеже из Најота у Рами, и дође и рече Јонатану: шта сам учинио? каква је кривица моја? и шта сам згријешио оцу твојему, те тражи душу моју?
20:2 См.: 🔗1Мој 44,7🔗ИсН 22,29	А он му рече: сачувај Боже! нећеш ти погинути. Ево отац мој не чини ништа, ни велико ни мало, а да мени не каже; а како би то тајио од мене отац мој? Неће то бити.
20:3	А Давид заклињући се опет рече: отац твој зна добро да сам нашао љубав у тебе, па вели: не треба да дозна за ово Јонатан, да се не ожалости. Али тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, само је један корак између мене и смрти.
20:4	А Јонатан рече Давиду: шта жели душа твоја? Ја ћу ти учинити.
20:5 См.: 🔗4Мој 10,10🔗1Сам. 19:2 🔗2Сам. 4:23 🔗1Дн 23,31🔗2Дн 2,4🔗Језд 3,5🔗Нем 10,33🔗Псал. 55:12 🔗Псал. 81:3 🔗Иса 1,13🔗Јован 8,59🔗Дела 17,14	И Давид рече Јонатану: ево сјутра је младина, кад треба с царем да једем, пусти ме дакле да се сакријем у пољу до трећега вечера.
20:6 См.: 🔗1Сам. 16:4 🔗1Сам. 20:28	Ако запита за ме отац твој, ти реци: врло ми се молио Давид да отрчи у Витлејем град свој, јер је ондје годишња жртва свега рода његова.
20:7 См.: 🔗5Мој 1,23🔗2Сам. 17:4	Ако рече: добро, биће миран слуга твој; ако ли се разгњеви, знај да је зло наумио.
20:8 См.: 🔗ИсН 2,14🔗Рута 1,8🔗1Сам. 18:3 🔗1Сам. 23:18 🔗2Сам. 14:32	Учини дакле милост слузи својему, кад си вјеру Господњу ухватио са слугом својим; ако је кака кривица на мени, убиј ме сам, јер зашто би ме водио к оцу својему?
20:9	А Јонатан му рече: Боже сачувај; јер да дознам да је отац мој наумио зло да те задеси, зар ти не бих јавио?
20:10	А Давид рече Јонатану: ко ће ми јавити ако ти отац одговори што зло?
20:11	А Јонатан рече Давиду: ходи да изидемо у поље. И изидоше обојица у поље.
20:12 См.: 🔗ИсН 22,22	И Јонатан рече Давиду: Господе Боже Израиљев! кад искушам оца својега сјутра у ово доба или прекосјутра, и буде добро по Давида, ако не пошљем к теби и не јавим ти,
20:13 См.: 🔗ИсН 1,5🔗Рута 1,17🔗1Сам. 17:37 🔗1Дн 22,11🔗1Дн 22,16	Нека Господ учини тако Јонатану и тако нека дода. Ако ли отац мој буде наумио да ти учини зло, ја ћу ти јавити, и оправићу те, и отићи ћеш с миром; и Господ нека буде с тобом као што је био с оцем мојим.
20:14 См.: 🔗1Мој 40,14	А и ти, докле сам жив, чинићеш мени милост Господњу да не погинем;
20:15 См.: 🔗1Мој 21,23🔗1Сам. 24:22 🔗2Сам. 9:1 🔗2Сам. 9:3 🔗2Сам. 9:7 🔗2Сам. 21:7	И нећеш укратити милости своје дому мојему довијека, ни онда кад Господ истријеби све непријатеље Давидове са земље.
20:16 См.: 🔗ИсН 22,23🔗1Сам. 25:22 🔗1Сам. 31:2 🔗2Сам. 4:7 🔗2Сам. 21:8	Тако Јонатан учини вјеру с домом Давидовијем говорећи: Господ нека тражи из руку непријатеља Давидовијех.
20:17 См.: 🔗1Сам. 20:42	И још закле Јонатан Давида љубављу својом к њему, јер га љубљаше као своју душу.
20:18	Потом рече му Јонатан: сјутра је младина, и питаће се за те, јер ће твоје мјесто бити празно.
20:19 См.: 🔗1Сам. 19:2	А ти чекај до трећега дана, па онда отиди брзо и дођи на мјесто гдје си се био сакрио кад се ово радило, и сједи код камена Езила.
20:20	А ја ћу бацити три стријеле украј тога камена, као да гађам биљегу.
20:21 См.: 🔗5Мој 6,13🔗5Мој 10,20	И ево послаћу момка говорећи му: иди, нађи стријеле. Ако речем момку: ето стријеле су за тобом овамо ближе, дигни их; тада дођи, добро је по те, и неће ти бити ништа, тако жив био Господ!
20:22	Ако ли овако речем момку: ето стријеле су пред тобом тамо даље; онда иди, јер те Господ шаље.
20:23	А за ове ријечи што рекосмо ја и ти, ево, Господ је свједок између мене и тебе довијека.
20:24 См.: 🔗Приче 27,12	Потом се Давид сакри у пољу; и дође младина, и цар сједе за сто да једе.
20:25 См.: 🔗1Сам. 14:50	А кад цар сједе на своје мјесто по обичају на мјесто код зида, Јонатан уста, а Авенир сједе до Саула, а мјесто Давидово бјеше празно.
20:26 См.: 🔗3Мој 6,2🔗3Мој 7,21🔗3Мој 11,24🔗3Мој 11,27🔗3Мој 11,31🔗3Мој 11,40🔗3Мој 15,5🔗4Мој 11,26🔗4Мој 19,16🔗1Кор. 15:33 🔗2Кор. 6:17 🔗Ефес. 2:1	И Саул не рече ништа онај дан, јер мишљаше: догодило му се штогод, те није чист, зацијело није чист.
20:27	А сјутрадан, други дан мјесеца, опет бјеше празно мјесто Давидово, а Саул рече Јонатану сину својему: зашто син Јесејев не дође на објед ни јуче ни данас?
20:28	А Јонатан одговори Саулу: врло ме је молио Давид да отиде до Витлејема,
20:29 См.: 🔗1Сам. 16:2	Рекавши: пусти ме, јер породица наша има жртву у граду, и сам ми је брат заповједио; ако сам дакле нашао милост пред тобом, да отидем и видим браћу своју. Зато није дошао на царев објед.
20:30	Тада се разгњеви Саул на Јонатана, те му рече: неваљали и непослушни сине! зар ја не знам да си изабрао сина Јесејева себи на срамоту и на срамоту својој неваљалој мајци?
20:31	Јер докле је жив син Јесејев на земљи, нећеш се утврдити ни ти ни царство твоје; зато пошљи сада и доведи га к мени, јер је заслужио смрт.
20:32 См.: 🔗1Мој 31,26🔗1Сам. 19:4 🔗1Сам. 19:5 🔗Псал. 25:3 🔗Псал. 69:4 🔗Псал. 82:4 🔗Приче 31,9🔗Мат 27,23🔗Лука 23,22🔗Јован 7,51🔗Јован 15,25	А Јонатан одговори Саулу оцу својему и рече му: зашто да се погуби? шта је учинио?
20:33 См.: 🔗1Сам. 19:10	Тада се Саул баци копљем на њ да га убије. Тада видје Јонатан да је отац његов наумио убити Давида.
20:34	И уста Јонатан од стола гњеван, и ништа не једе други дан по младини; јер се забрину за Давида, што га отац осрамоти.
20:35	А кад би ујутру, изиде Јонатан у поље у вријеме како бјеше уговорио с Давидом, и с њим једно момче.
20:36	И рече момку својему: трчи да ми нађеш стријеле које ћу пустити. И момче отрча, а он пусти стријелу преко њега.
20:37	А кад дође момак до мјеста куда бјеше застријелио Јонатан, викну Јонатан за момком говорећи: није ли стријела даље напријед?
20:38	Још викну Јонатан за момком: брже, не стој. И момак Јонатанов покупи стријеле, и врати се господару својему.
20:39	Али момак не знаше ништа, само Јонатан и Давид знаху шта је.
20:40	И Јонатан даде оружје своје момку који бијаше с њим, и рече му: иди, однеси у град.
20:41	И кад момак отиде, Давид уста с јужне стране и паде ничице на земљу и поклони се трипута, и пољубише се, и плакаше обојица, а Давид особито.
20:42	И рече Јонатан Давиду: иди с миром, као што смо се заклели обојица именом Господњим рекавши: Господ да је свједок између мене и тебе и између мојега сјемена и твојега сјемена довијека.
20:43	И тако Давид уставши отиде, а Јонатан се врати у град.