Прва књига Мојсијева (која се зове Постање), глава 37

	Язык: Srpski Церковнослав. (гражд.) Церковнослав. (цс.) Церковнослав. (дореф.) Рус. (Синодальный) Українська English (NKJV) English (KJV) Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
	Поглавље 37
37:1	А Јаков живљаше у земљи гдје му је отац био дошљак, у земљи Хананској.
37:2 См.: 🔗1Мој 41,46🔗1Мој 42,8🔗1Сам. 2:22	Ово су догађаји Јаковљеви. Јосиф кад бјеше момак од седамнаест година, пасијаше стоку с браћом својом, коју родише Вала и Зелфа жене оца његова; и доношаше Јосиф зле гласове о њима оцу својему.
37:3 См.: 🔗1Мој 37,31🔗1Мој 44,20🔗2Сам. 13:18	А Израиљ љубљаше Јосифа највећма између свијех синова својих, јер му се родио под старост; и начини му шарену хаљину.
37:4 См.: 🔗1Мој 27,41🔗1Мој 49,23🔗1Сам. 17:28 🔗Јер 12,6🔗Јован 7,3🔗Јован 7,5🔗1Јов 2,11🔗1Јов 3,10🔗1Јов 3,12	А браћа видећи гдје га отац љуби највећма између све браће његове, стадоше мрзити на њ тако да му не могаху лијепе ријечи проговорити.
37:5	Уз то усни Јосиф сан и приповједи браћи својој, те они још већма омрзну на њ.
37:6	Јер им рече: да чујете сан што сам снио:
37:7 См.: 🔗1Мој 42,6🔗1Мој 42,9🔗1Мој 43,26🔗1Мој 44,14	Везасмо снопље у пољу, па мој сноп уста и исправи се, а ваши снопови иђаху унаоколо и клањаху се снопу мојему.
37:8 См.: 🔗1Мој 42,10	Тада му браћа рекоше: да нећеш још бити цар над нама и заповиједати нам? Стога још већма стадоше мрзити на њ ради санова његовијех и ради ријечи његовијех.
37:9 См.: 🔗1Мој 46,29	Послије опет усни други сан, и приповједи браћи својој говорећи: усних опет сан, а то се сунце и мјесец и једанаест звијезда клањаху мени.
37:10 См.: 🔗1Мој 27,29	А приповједи и оцу својему и браћи својој; али га отац прекори и рече му: какав је то сан што си снио? еда ли ћемо доћи ја и мати твоја и браћа твоја да се клањамо теби до земље?
37:11 См.: 🔗Дан. 7:28 🔗Лука 2,19🔗Лука 2,51🔗Дела 7,9	И завиђаху му браћа; али отац његов чуваше ове ријечи.
37:12	А кад браћа његова отидоше да пасу стоку оца својега код Сихема,
37:13	Рече Израиљ Јосифу: не пасу ли браћа твоја стоку код Сихема? хајде да те пошљем к њима. А он рече: ево ме.
37:14 См.: 🔗1Мој 13,18🔗1Мој 23,2🔗1Мој 23,19🔗1Мој 35,27🔗ИсН 14,14🔗Суд. 1:10	А он му рече: иди, види како су браћа твоја и како је стока, па дођи да ми јавиш. И оправи га из долине Хевронске, и он отиде пут Сихема.
37:15	И човјек један нађе га а он лута по пољу, те га запита говорећи: шта тражиш?
37:16 См.: 🔗Пес 1,7	А он рече: тражим браћу своју; кажи ми, молим те, гдје су са стоком?
37:17 См.: 🔗2Сам. 6:13	А човјек рече: отишли су одавде, јер чух гдје рекоше: хајдемо у Дотаим. И отиде Јосиф за браћом својом, и нађе их у Дотаиму.
37:18 См.: 🔗1Сам. 19:1 🔗Псал. 31:13 🔗Псал. 37:12 🔗Псал. 37:32 🔗Псал. 94:21 🔗Мат 27,1🔗Мар. 14:1 🔗Јован 11,53🔗Дела 23,12	А они га угледаше издалека; и док још не дође близу њих, стадоше се договарати да га убију,
37:19	И рекоше међу собом: гле, ево онога што сне сања.
37:20 См.: 🔗Приче 1,11🔗Приче 6,17🔗1Јов 3,12	Хајде сада да га убијемо и да га бацимо у коју од овијех јама, па ћемо казати: љута га је звјерка изјела. Онда ћемо видјети шта ће бити од његовијех санова.
37:21 См.: 🔗1Мој 42,22	Али Рувим кад чу то, избави га из руку њиховијех рекав: немојте да га убијемо.
37:22	И још им рече Рувим: немојте крви прољевати; баците га у ову јаму у пустињи, а не дижите руке на њ. А он га шћаше избавити из руку њиховијех и одвести к оцу.
37:23	И кад Јосиф дође к браћи својој, свукоше с њега хаљину његову, хаљину шарену, коју имаше на себи.
37:24	И ухвативши га бацише га у јаму; а јама бјеше празна, не бјеше воде у њој.
37:25 См.: 🔗1Мој 37,26🔗1Мој 37,36🔗Приче 30,20🔗Јер 8,22	Послије сједоше да једу. И подигавши очи угледаше, а то гомила Исмаиљаца иђаше од Галада с камилама натовареним мирисавога коријења и тамјана и смирне, те ношаху у Мисир.
37:26 См.: 🔗1Мој 4,10🔗Јов 16,18	И рече Јуда браћи својој: кака ће бити корист што ћемо убити брата својега и затајити крв његову?
37:27 См.: 🔗1Мој 29,14🔗1Мој 42,21🔗1Сам. 18:17 🔗Нем 5,5	Хајде да га продамо овијем Исмаиљцима па да не дижемо руке своје на њ, јер нам је брат, наше је тијело. И послушаше га браћа његова.
37:28 См.: 🔗1Мој 39,1🔗1Мој 45,4🔗5Мој 33,16🔗Суд. 6:3 🔗Псал. 5:17 🔗Мат 27,9🔗Дела 7,9	Па кад трговци Мадијански бијаху поред њих, они извукоше и извадише Јосифа из јаме, и продадоше Јосифа Исмаиљцима за двадесет сребрника; и они одведоше Јосифа у Мисир.
37:29 См.: 🔗Јов 1,20	А кад се Рувим врати к јами, а то нема Јосифа у јами; тада раздрије хаљине своје,
37:30 См.: 🔗1Мој 42,13🔗1Мој 42,36🔗Јер 31,15	Па се врати к браћи својој, и рече: нема дјетета; а ја куда ћу?
37:31 См.: 🔗1Мој 37,23	Тада узеше хаљину Јосифову, и заклавши јаре замочише хаљину у крв,
37:32	Па онда послаше шарену хаљину оцу његову поручивши: нађосмо ову хаљину, види је ли хаљина сина твојега или није.
37:33 См.: 🔗1Мој 37,20🔗1Мој 44,28	А он је позна и рече: сина је мојега хаљина; љута га је звјерка изјела; Јосиф је доиста раскинут.
37:34 См.: 🔗1Мој 37,29	И раздрије Јаков хаљине своје, и веза костријет око себе; и тужаше за сином својим дуго времена.
37:35 См.: 🔗1Мој 42,38🔗2Сам. 12:17	И сви синови његови и све кћери његове устадоше око њега тјешећи га, али се он не дадијаше утјешити, него говораше: с тугом ћу у гроб лећи за сином својим. Па и његов отац плакаше за њим.
37:36 См.: 🔗1Мој 39,1	А Мадијанци продадоше га у Мисир Петефрију, дворанину Фараонову, заповједнику стражарском.