Свето Јеванђеље по Јовану, глава 12

	Язык: Srpski Церковнослав. (гражд.) Церковнослав. (цс.) Церковнослав. (дореф.) Рус. (Синодальный) Рус. (еп. Кассиан) Беларускi Українська English (NKJV) English (KJV) Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
	Поглавље 12
12:1 См.: 🔗1Сам. 2:6 🔗Псал. 33:9 🔗Лука 7,14🔗Јован 11,1🔗Јован 11,43🔗Дела 3,15🔗Рим. 4:17	А Исус на шест дана прије Пасхе дође у Витанију, гдје бјеше Лазар који умрије, кога он подиже из мртвих.
12:2 См.: 🔗Мат 26,6🔗Мар. 14:3	Ондје му пак зготовише вечеру, и Марта служаше, а Лазар бјеше један од оних што сјеђаху са њим за трпезом.
12:3 См.: 🔗Пес 1,12🔗Лука 10,38🔗Јован 11,2	А Марија, узевши литру правога нардова скупоцјенога мириса, помаза ноге Исусове, и обриса косом својом ноге његове; а кућа се напуни мириса од мира.
12:4	Онда рече један од ученика његових, Јуда Симонов Искариотски, који га намјераваше издати:
12:5 См.: 🔗Мар. 14:4	Зашто се ово миро не продаде за триста динара и не даде сиромасима?
12:6 См.: 🔗Приче 26,25🔗Јован 13,29🔗Дела 1,18🔗1Кор. 6:10 🔗Ефес. 5:5 🔗Кол. 3:5	А ово не рече што му бјеше стало до сиромаха, него што бјеше лопов, и имаше кесу, и узимаше што се меташе у њу.
12:7	А Исус рече: Остави је! Она је то сачувала за дан мојега погреба;
12:8 См.: 🔗5Мој 15,11🔗Мат 26,11🔗Мар. 14:7	Јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда.
12:9	Дознаде пак многи народ из Јудеје да је ондје и дођоше не само ради Исуса, него и да виде Лазара кога он подиже из мртвих.
12:10 См.: 🔗Приче 1,16🔗Лука 16,31	А првосвештеници се договорише да и Лазара убију;
12:11 См.: 🔗Мар. 15:10 🔗Јован 11,45🔗Јован 12,18	Јер многи од Јудејаца долажаху због њега и вјероваху у Исуса.
12:12 См.: 🔗Лука 19,35	Сутрадан многи народ који бјеше дошао на Празник, чувши да Исус долази у Јерусалим,
12:13 См.: 🔗Псал. 72:17 🔗Мат 21,8🔗Мат 21,9🔗1Тим. 1:17	Узеше гране од палми и изиђоше му у сретање и клицаху: Осана! Благословен који долази у име Господње, цар Израиљев!
12:14 См.: 🔗Мар. 11:8	А Исус нашавши магаре усједе на њега, као што је писано:
12:15 См.: 🔗Иса 62,11🔗Зах. 9:9	Не бој се, кћери Сионова, ево цар твој долази сједећи на магарету.
12:16 См.: 🔗Лука 18,34🔗Јован 7,39🔗Јован 14,26	Али ово не разумјеше испрва ученици његови; него када се прослави Исус, онда се сјетише да ово бјеше за њега писано, и да му ово учинише.
12:17	А свједочаше народ који бјеше с њим када Лазара позва из гроба и подиже га из мртвих.
12:18	Због тога му и изиђе народ у сретање, јер чу да је он учинио ово знамење.
12:19	А фарисеји рекоше међу собом: Видите како ништа не помаже. Ето, свијет оде за њим.
12:20 См.: 🔗1Сам. 8:41 🔗Дела 8,27🔗Дела 17,4	А бијаху и неки Јелини међу онима који дођоше да се поклоне о Празнику.
12:21 См.: 🔗Дела 8,27	Они, дакле, приступише Филипу, који бјеше из Витсаиде Галилејске, и мољаху га говорећи: Господине, хоћемо да видимо Исуса.
12:22	Дође Филип и каза Андреју, а опет Андреј и Филип казаше Исусу.
12:23 См.: 🔗Јован 13,31🔗Јован 13,32	А Исус им одговори говорећи: Дошао је час да се прослави Син Човјечији.
12:24 См.: 🔗1Кор. 15:36 🔗Јевр 2,10🔗1Јов 4,14🔗Откр. 5:9	Заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенице паднувши на земљу не умре, онда једно остане; ако ли умре, род многи доноси.
12:25 См.: 🔗Лука 9,24	Који воли живот свој изгубиће га, а ко мрзи живот свој на овоме свијету сачуваће га за живот вјечни.
12:26 См.: 🔗1Сол. 4:17	Ко мени служи, за мном нека иде, и гдје сам ја, ондје ће и слуга мој бити; и ко мени служи томе ће дати почаст Отац мој.
12:27 См.: 🔗Псал. 6:3 🔗Мар. 14:35 🔗Лука 12,50🔗Лука 22,53🔗Јован 13,21	Сад је душа моја узбуђена, и шта да речем? Оче, спаси ме од часа овога; али зато дођох за час овај.
12:28 См.: 🔗2Пет. 1:17	Оче, прослави име своје! Тада глас дође с неба: И прославих, и опет ћу прославити!
12:29	А народ који стајаше, када то чу, говораше да је гром загрмио; а други говораху: Анђео ми је говорио.
12:30 См.: 🔗Јован 11,42	Исус одговори и рече: Овај глас није био мене ради но вас ради.
12:31 См.: 🔗Лука 10,18🔗Јован 14,30🔗Дела 26,18🔗2Кор. 4:4 🔗Ефес. 2:2 🔗1Јов 3,8	Сад је суд овоме свијету; сад ће кнез овога свијета бити избачен напоље.
12:32 См.: 🔗Иса 11,10🔗Рим. 5:18 🔗Јевр 2,9	И када ја будем подигнут са земље, све ћу привући себи.
12:33 См.: 🔗Јован 21,19	А ово говораше, указујући каквом ће смрћу умријети.
12:34 См.: 🔗2Сам. 7:13 🔗Псал. 89:36 🔗Иса 9,7🔗Дан. 2:44 🔗Мих. 4:7 🔗Јевр 7,24	Народ му одговори: Ми чусмо из Закона да Христос остаје вавијек; и како ти говориш да се Сину Човјечијему ваља подигнути? Ко је тај Син Човјечији?
12:35 См.: 🔗Иса 2,5🔗Иса 42,6🔗Јер 13,16🔗Јован 1,5🔗Јован 1,9🔗Јован 11,10🔗Ефес. 5:8 🔗1Јов 2,11	А Исус им рече: Још је мало времена свјетлост са вама; идите док свјетлост имате да вас тама не обузме; а ко иде по тами не зна куда иде.
12:36 См.: 🔗Лука 16,8🔗Ефес. 5:8 🔗1Сол. 5:5	Док свјетлост имате вјерујте у свјетлост, да будете синови свјетлости. Рекавши ово, Исус отиде и сакри се од њих.
12:37	Јер иако је учинио толика знамења пред њима, не вјероваху у њега;
12:38 См.: 🔗Иса 53,1🔗Рим. 10:16	Да се испуни ријеч Исаије пророка који рече: Господе, ко вјерова проповједи нашој? И рука Господња коме се откри?
12:39	Зато не могаху вјеровати, јер опет рече Исаија:
12:40 См.: 🔗Иса 6,9🔗Мат 13,14🔗Рим. 9:18	Заслијепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срцем разумију, и не обрате се да их исцијелим.
12:41 См.: 🔗Иса 6,1🔗Јевр 11,13	Ово рече Исаија када видје славу његову и говораше о њему.
12:42 См.: 🔗Лука 7,36	Али и од старјешина многи вјероваше у њега; но због фарисеја не признаваху, да не буду искључени из синагоге;
12:43 См.: 🔗Мат 6,2🔗Лука 16,15🔗Јован 5,44🔗Рим. 2:29	Јер завољеше више славу људску него славу Божију.
12:44 См.: 🔗Мат 10,40🔗Мар. 9:37 🔗Јован 13,20	А Исус повика и рече: Ко вјерује у мене, не вјерује у мене, него у Онога који ме је послао.
12:45 См.: 🔗Јован 14,9🔗Јевр 1,3	И ко види мене, види Онога који ме је послао.
12:46 См.: 🔗Јован 3,19	Ја у свијет дођох као свјетлост, да свако ко вјерује у мене не остане у тами.
12:47 См.: 🔗Јован 3,17🔗Јован 5,45	И ко чује моје ријечи и не вјерује, ја му не судим; јер не дођох да судим свијету, него да спасем свијет.
12:48 См.: 🔗5Мој 18,19🔗Мар. 16:16 🔗Лука 10,16	Ко одбацује мене, и не прима ријечи моје, има себи судију: ријеч коју ја говорих, она ће му судити у посљедњи Дан.
12:49 См.: 🔗Јован 8,38	Јер ја не говорих сам од себе, него Отац мој који ме посла, он ми даде заповијест шта да кажем и шта да говорим.
12:50	И знам да је заповијест његова живот вјечни. (то год, дакле, ја говорим, онако говорим како ми је рекао Отац.