Священное Писание

Плач Јеремијин, глава 2

Оглавление
1  2  3  4  5 
Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
Поглавље 2
2:1
См.: 🔗2Сам. 1:19 🔗1Дн 28,2🔗Мат 11,23
Како обастрије Господ облаком у гњеву свом кћер Сионску! сврже с неба на земљу славу Израиљеву, и не опомену се подножја ногу својих у дан гњева својега!
2:2
См.: 🔗Псал. 89:39 🔗Иса 43,28
Господ потр немилице све станове Јаковљеве, развали у гњеву свом градове кћери Јудине, и на земљу обори, оскврни царство и кнезове његове.
2:3
См.: 🔗Јов 16,15🔗Псал. 74:11
Одби у жестоком гњеву сав рог Израиљу, обрати натраг десницу своју од непријатеља, и распали се на Јакова као огањ пламени, који прождире све око себе.
2:4
См.: 🔗Иса 63,10🔗Јер 10,20
Натеже лук свој као непријатељ, подиже десницу своју као противник, и поби све што бјеше драго очима; на шатор кћери Сионске просу као огањ гњев свој.
2:5
См.: 🔗Јер 52,13
Господ поста као непријатељ; потр Израиља, потр све дворе његове, раскопа све градове његове, и умножи кћери Јудиној жалост и јад.
2:6
См.: 🔗Псал. 80:12 🔗Иса 1,8🔗Иса 5,5🔗Соф. 3:18
Развали му ограду као врту; потр мјесто састанцима његовијем; Господ врже у заборав на Сиону празнике и суботу, и у жестини гњева својега одбаци цара и свештеника.
2:7
См.: 🔗Псал. 74:4 🔗Псал. 78:59 🔗Иса 64,10🔗Јер 7,12🔗Језек 7,20🔗Мих. 3:12 🔗Мат 24,2
Одбаци Господ олтар свој, омрзе на светињу своју, предаде у руке непријатељима зидове двора Сионских; стаде их вика у дому Господњем као на празник.
2:8
См.: 🔗Иса 34,11🔗Амос. 7:7
Господ науми да раскопа зид кћери Сионске, растеже уже, и не одврати руке своје да не затре, и ојади опкоп и зид, изнемогоше скупа.
2:9Утонуше у земљу врата њезина, поломи и потр пријеворнице њезине; цар њезин и кнезови њезини међу народима су; закона нема, и пророци њезини не добијају утваре од Господа.
2:10
См.: 🔗Јов 2,13🔗Иса 47,1🔗Плач. 4:5
Старјешине кћери Сионске сједе на земљи и муче, посуле су прахом главу и припасале костријет; обориле су к земљи главе своје дјевојке Јерусалимске.
2:11Ишчиљеше ми очи од суза, утроба се моја усколебала, просипа се на земљу јетра моја од погибли кћери народа мојега, јер дјеца и која сисају обамиру на улицама градским.
2:12 Говоре матерама својим: гдје је жито и вино? обамиру као рањеници на улицама градским, и испуштају душу своју у наручју матера својих.
2:13
См.: 🔗Јов 5,1🔗Језек 27,32🔗Дан. 9:12
Кога ћу ти узети за свједока? с чим ћу те изједначити, кћери Јерусалимска? каку ћу ти прилику наћи, да те утјешим, дјевојко, кћери Сионска? јер је несрећа твоја велика као море, ко ће те исцијелити?
2:14
См.: 🔗Иса 58,1🔗Јер 23,32🔗Језек 12,24🔗Језек 13,3
Пророци твоји пророковаше ти лаж и безумље, и не откриваше безакоња твојега да би одвратили ропство твоје; него ти казиваше утваре лажне и које ће те прогнати.
2:15Пљескају рукама над тобом сви који пролазе, звижде и машу главом за кћерју Јерусалимском: то ли је град, за који говораху да је права љепота, радост свој земљи?
2:16Разваљују уста на те сви непријатељи твоји, звижде и шкргућу зубима говорећи: прождријесмо; ово је доиста дан који чекасмо; дочекасмо, видјесмо.
2:17Учини Господ што науми, испуни ријеч своју, коју каза одавна; разори немилице, и развесели тобом непријатеља, подиже рог противницима твојим.
2:18
См.: 🔗Јер 14,17🔗Плач. 1:16
Виче срце њихово ка Господу: зиде кћери Сионске, пољевај потоком сузе дан и ноћ, не дај себи мира, и зјеница ока твојега да не стаје.
2:19Устани, вичи обноћ; у почетку страже, прољевај срце своје као воду пред Господом, подижи к њему руке своје за душу дјеце своје која обамиру од глади на угловима својих улица.
2:20
См.: 🔗2Мој 32,11🔗3Мој 26,29🔗5Мој 28,53🔗Јер 19,9🔗Плач. 4:10 🔗Плач. 4:13
Погледај, Господе, и види, коме си овако учинио. Еда ли жене једу пород свој, дјецу коју носе у наручју? еда ли се убија у светињи Господњој свештеник и пророк?
2:21
См.: 🔗2Дн 36,17
Леже на земљи по улицама дјеца и старци, дјевојке моје и младићи моји падоше од мача, побио си их у дан гњева својега и поклао не жалећи.
2:22Сазвао си као на празник страхоте моје отсвуда, и у дан гњева Господњега нико не утече нити оста. Које на руку носих и отхраних, њих ми непријатељ мој поби.