Священное Писание

Прва књига о царевима (која се зове и Трећа књига о царевима), глава 1

Оглавление
1  2  3  4  5  6  7  8  9  10  11  12  13  14  15  16  17  18  19  20  21  22 
Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
Поглавље 1
1:1А цар Давид остарје и би временит, и колико га покриваху хаљинама не могаше се загријати.
1:2
См.: 🔗1Сам. 16:21 🔗Јест 2,2
Тада му рекоше слуге његове: нека потраже цару господару нашему младу дјевојку, па она нека стоји пред царем и двори га, и на крилу нека му спава, да се загријева цар господар наш.
1:3
См.: 🔗ИсН 19,18🔗1Сам. 2:17
И потражише лијепу дјевојку по свијем крајевима Израиљским, и нађоше Ависагу Сунамку, те је доведоше цару.
1:4
См.: 🔗1Мој 4,1
А та дјевојка бијаше врло лијепа, и двораше цара и служаше му: али је цар не позна.
1:5
См.: 🔗5Мој 17,16🔗2Сам. 3:4
А Адонија син Агитин подиже се говорећи: ја ћу бити цар. И набави себи кола и коњика, и педесет људи који трчаху пред њим.
1:6И отац га нигда не накара, нити му рече: зашто радиш тако? А он бјеше врло лијеп, и мати га роди иза Авесалома.
1:7И договараше се с Јоавом сином Серујиним и с Авијатаром свештеником, који помагаху Адонији.
1:8Али Садок свештеник и Венаја син Јодајев и Натан пророк и Семеј и Реј и јунаци Давидови не присташе за Адонијом.
1:9Тада накла Адонија оваца и волова и угојене стоке код камена Зоелета, који је код извора Рогила, и позва сву браћу своју, синове цареве, и све људе од Јуде, слуге цареве;
1:10Али не позва Натана пророка, ни Венаје, ни осталијех јунака, ни Соломуна брата својега.
1:11Тада рече Натан Витсавеји матери Соломуновој говорећи: јеси ли чула да се зацарио Адонија син Агитин? а господар наш Давид не зна.
1:12
См.: 🔗Приче 11,14
Него сада хајде, ја ћу те свјетовати како ћеш избавити душу своју и душу сина својега Соломуна.
1:13
См.: 🔗1Дн 22,9
Хајде, отиди к цару Давиду и реци му: нијеси ли се ти, господару мој царе, заклео слушкињи својој говорећи: Соломун син твој биће цар послије мене, и он ће сједјети на пријестолу мојем? Зашто се дакле зацари Адонија?
1:14 И гле, док ти још будеш ондје говорећи с царем, ја ћу доћи за тобом, и допунићу твоје ријечи.
1:15 И тако уђе Витсавеја к цару у клијет. А цар бијаше врло стар; и Ависага Сунамка двораше га.
1:16 И савивши се Витсавеја поклони се цару; а цар јој рече: шта ћеш?
1:17
См.: 🔗1Мој 18,12🔗Ефес. 5:33
А она му рече: господару мој, ти си се заклео Господом Богом својим слушкињи својој: Соломун син твој биће цар послије мене, и он ће сједјети на пријестолу мојем.
1:18 А сада ево Адонија се зацари, а ти, господару мој царе, и не знаш.
1:19 Наклао је волова и угојене стоке и оваца много, и позвао све синове цареве, и Авијатара свештеника и Јоава војводу; а Соломуна слуге твојега није позвао.
1:20 Сада, царе господару мој, очи су свега Израиља упрте у тебе, да им кажеш ко ће сјести на пријесто твој, господару мој царе, послије тебе.
1:21 Иначе кад господар мој цар почине код отаца својих, бићемо ја и син мој Соломун криви.
1:22 И гле, док она још говораше цару, дође пророк Натан.
1:23 И јавише цару говорећи: ево Натана пророка. И он ступивши пред цара поклони се цару лицем до земље.
1:24 И рече Натан: царе, господару мој, јеси ли ти казао: Адонија ће бити цар послије мене, и он ће сједјети на пријестолу мојем?
1:25 Јер отиде данас и накла волова и угојене стоке и оваца много, и позва све синове цареве и војводе и Авијатара свештеника; и ено једу и пију с њим и говоре: да живи цар Адонија.
1:26 Мене пак, слуге твојега, не позва, ни Садока свештеника, ни Венаје сина Јодајева, ни Соломуна слуге твојега.
1:27 Је ли то цар господар мој наредио? не казав слузи својему ко ће сјести на пријесто господара мојега цара послије њега.
1:28 А цар Давид одговори и рече: зовите ми Витсавеју. И она дође пред цара, и стаде пред царем.
1:29Тада се закле цар говорећи: тако да је жив Господ, који је избавио душу моју од сваке невоље,
1:30 Како сам ти се заклео Господом Богом Израиљевим рекавши: Соломун син твој биће цар послије мене, и он ће сједјети на пријестолу мојем мјесто мене, тако ћу учинити данас.
1:31
См.: 🔗Нем 2,3🔗Дан. 2:4
Тада Витсавеја сави се лицем до земље и поклони се цару, па рече: да живи господар мој цар Давид довијека!
1:32 Потом рече цар Давид: зовите ми Садока свештеника и Натана пророка и Венају сина Јодајева. И они дођоше пред цара.
1:33
См.: 🔗2Сам. 20:6 🔗1Дн 23,1🔗2Дн 32,30🔗Јест 6,8
А цар им рече: узмите са собом слуге господара својега, и посадите Соломуна сина мојега на моју мазгу и одведите га до Гиона;
1:34И нека га ондје Садок свештеник и Натан пророк помажу за цара над Израиљем, и затрубите у трубу и реците: да живи цар Соломун!
1:35 Потом се вратите за њим, и он нека дође и сједе на пријесто мој и царује мјесто мене; јер сам њега одредио да буде вођ Израиљу и Јуди.
1:36
См.: 🔗5Мој 27,15🔗Јер 11,5🔗Мат 6,13
А Венаја син Јодајев одговори цару и рече: амин! нека тако рече Господ Бог господара мојега цара.
1:37
См.: 🔗5Мој 2,7🔗ИсН 1,5🔗ИсН 1,17🔗1Сам. 20:13 🔗1Сам. 8:57 🔗2Сам. 2:9 🔗1Дн 28,20
Како је Господ био с господарем мојим царем тако нека буде и са Соломуном, и нека подигне пријесто његов још више него пријесто господара мојега цара Давида.
1:38И тако отиде Садок свештеник и Натан пророк и Венаја син Јодајев и Херетеји и Фелетеји, и посадише Соломуна на мазгу цара Давида и одведоше га до Гиона.
1:39
См.: 🔗2Мој 30,23🔗2Мој 30,25🔗2Мој 30,32🔗1Сам. 10:1 🔗1Сам. 10:24 🔗1Сам. 1:34 🔗1Дн 29,22🔗Псал. 89:20
И Садок свештеник узе рог с уљем из шатора, и помаза Соломуна. Потом затрубише у трубу и сав народ рече: да живи цар Соломун!
1:40 И сав народ пође за њим, и народ свираше у свирале и весељаше се веома да се земља разлијегаше од вике њихове.
1:41 И зачу Адонија и све званице које бијаху с њим, пошто једоше; зачу и Јоав глас трубни, па рече: кака је то вика и врева у граду?
1:42И докле он још говораше, гле, дође Јонатан син Авијатара свештеника; и Адонија му рече: ходи, јер си јунак и носиш добре гласе.
1:43 А Јонатан одговори и рече Адонији: та, господар наш цар Давид постави Соломуна царем.
1:44 Јер цар посла с њим Садока свештеника и Натана пророка и Венају сина Јодајева, и Херетеје и Фелетеје, и посадише га на цареву мазгу.
1:45 И помазаше га Садок свештеник и Натан пророк код Гиона за цара, и отидоше оданде веселећи се тако да је град узаврео; то је вика коју чусте.
1:46
См.: 🔗1Дн 29,23
И Соломун је већ сјео на царски пријесто.
1:47
См.: 🔗1Мој 47,31
И дошле су слуге цареве, и благословише господара нашега цара Давида говорећи: да Бог прослави име Соломуново још већма него твоје, и пријесто његов да подигне још више него твој. И поклони се цар на постељи својој.
1:48Још овако рече цар: да је благословен Господ Бог Израиљев, који даде данас ко ће сједјети на пријестолу мојему, да виде моје очи.
1:49 Тада се препадоше, и усташе све званице Адонијине, и отидоше свак својим путем.
1:50
См.: 🔗2Мој 21,14
А Адонија бојећи се Соломуна уста и отиде, и ухвати се за рогове олтару.
1:51 И јавише Соломуну говорећи: ено, Адонија се уплашио од цара Соломуна, и ено га, ухватио се за рогове олтару, и вели: нека ми се закуне цар Соломун да неће убити слуге својега мачем.
1:52
См.: 🔗5Мој 1,17🔗1Сам. 14:45 🔗2Сам. 14:11 🔗Дела 27,44
А Соломун рече: ако буде поштен човјек, ни длака с главе његове неће пасти на земљу; али ако се нађе зло на њему, погинуће.
1:53 И тако посла цар Соломун, те га доведоше од олтара; и кад дође, поклони се цару Соломуну; а Соломун му рече: иди кући својој.