Књига о Јову, глава 2

	Язык: Srpski Церковнослав. (гражд.) Церковнослав. (цс.) Церковнослав. (дореф.) Рус. (Синодальный) Українська English (NKJV) English (KJV) Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
	Поглавље 2
2:1	Опет један дан дођоше синови Божји да стану пред Господом, а дође и Сотона међу њих да стане пред Господом.
2:2 См.: 🔗Јов 1,7🔗Зах. 1:11	И Господ рече Сотони: откуда идеш? А Сотона одговори Господу и рече: проходих земљу и обилазих.
2:3 См.: 🔗1Мој 22,1🔗Јов 9,17🔗Јов 27,5🔗Мат 7,11🔗Јован 9,2🔗Јаков 1,12🔗1Пет. 1:7	И рече Господ Сотони: јеси ли видио слугу мојега Јова? нема онакога човјека на земљи, добра и праведна, који се боји Бога и уклања се ода зла, и још се држи доброте своје, премда си ме наговорио, те га упропастих ни за што.
2:4	А Сотона одговори Господу и рече: кожа за кожу, и све што човјек има даће за душу своју.
2:5 См.: 🔗Јов 19,20🔗Псал. 32:3	Него пружи руку своју и дотакни се костију његовијех и меса његова, псоваће те у очи.
2:6 См.: 🔗Псал. 18:18 🔗Мар. 5:13	А Господ рече Сотони: ево ти га у руке; али му душу чувај.
2:7 См.: 🔗Јов 2,12🔗Јов 7,5🔗Јов 30,18	И Сотона отиде од Господа, и удари Јова злијем приштем од пете до тјемена,
2:8 См.: 🔗2Сам. 13:19 🔗Јов 42,6🔗Мат 11,21	Те он узе цријеп па се стругаше, и сјеђаше у пепелу.
2:9 См.: 🔗1Мој 3,6🔗5Мој 13,6🔗2Сам. 6:33 🔗Јов 21,15🔗Мал. 3:14	И рече му жена: хоћеш ли се још држати доброте своје? Благослови Бога, па умри.
2:10 См.: 🔗2Сам. 19:28 🔗Јов 1,21🔗Псал. 39:1 🔗Плач. 3:38 🔗Јован 18,11🔗Рим. 12:12 🔗Јевр 12,9🔗Јаков 1,12	А он јој рече: говориш као луда жена; добро смо примали од Бога, а зла зар нећемо примати? Уза све то не сагријеши Јов уснама својим.
2:11 См.: 🔗1Мој 25,2🔗1Мој 36,11🔗1Дн 1,45🔗Јов 42,11🔗Јер 49,7🔗Рим. 12:15	А три пријатеља Јовова чуше за све зло које га задеси, и дођоше сваки из својега мјеста, Елифас Теманац и Вилдад Сушанин и Софар Намаћанин, договорише се да дођу да га пожале и потјеше.
2:12 См.: 🔗Нем 9,1🔗Плач. 2:10	И подигавши очи своје издалека не познаше га; тада подигоше глас свој и стадоше плакати и раздријеше сваки свој плашт и посуше се прахом по глави бацајући га у небо.
2:13 См.: 🔗1Мој 50,10🔗Плач. 2:10 🔗Језек 26,16	И сјеђаху код њега на земљи седам дана и седам ноћи, и ни један му не проговори ријечи, јер виђаху да је бол врло велик.