Священное Писание

Друга књига Самуилова (која се зове и Друга књига о царевима), глава 12

Оглавление
1  2  3  4  5  6  7  8  9  10  11  12  13  14  15  16  17  18  19  20  21  22  23  24 
Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
Поглавље 12
12:1
См.: 🔗2Сам. 14:5 🔗1Сам. 20:35 🔗Псал. 51:1 🔗Иса 39,3🔗Мат 21,33🔗Мат 21,45🔗Лука 15,11
И посла Господ Натана к Давиду; и он дошав к њему рече му: у једном граду бијаху два човјека, један богат а други сиромах.
12:2 Богати имаше оваца и говеда врло много;
12:3 А сиромах немаше ништа до једну малу овчицу, коју бјеше купио, и храњаше је, те одрасте уза њ и уз дјецу његову, и јеђаше од његова залогаја, и из његове чаше пијаше, и на крилу му спаваше, и бијаше му као кћи.
12:4 А дође путник к богатоме човјеку, а њему би жао узети из својих оваца или говеда да зготови путнику који дође к њему; него узе овцу онога сиромаха, и зготови је човјеку, који дође к њему.
12:5Тада се Давид врло разгњеви на онога човјека, и рече Натану: тако жив био Господ, заслужио је смрт онај који је то учинио.
12:6
См.: 🔗2Мој 22,1🔗Лука 19,8
И овцу нека плати учетворо, што је то учинио и није му жао било.
12:7Тада рече Натан Давиду: ти си тај. Овако вели Господ Бог Израиљев: ја сам те помазао за цара над Израиљем, и ја сам те избавио из руку Сауловијех.
12:8 И дао сам ти дом господара твојега, и жене господара твојега на крило твоје, дао сам ти дом Израиљев и Јудин; и ако је мало, додао бих ти то и то.
12:9
См.: 🔗1Мој 9,5🔗3Мој 26,15🔗4Мој 15,31🔗1Сам. 15:19 🔗1Сам. 18:17 🔗2Сам. 11:15 🔗2Сам. 16:7 🔗1Сам. 15:5 🔗Псал. 51:14 🔗Приче 13,13🔗Иса 5,24
Зашто си презрео ријеч Господњу чинећи што њему није по вољи? Урију Хетејина убио си мачем и узео си жену његову себи за жену, а њега си убио мачем синова Амоновијех.
12:10
См.: 🔗Приче 17,13🔗Амос. 7:9
Зато неће се одмаћи мач од дома твојега довијека, што си ме презрео и узео жену Урије Хетејина да ти буде жена.
12:11
См.: 🔗5Мој 28,30🔗2Сам. 16:11
Овако вели Господ: ево, ја ћу подигнути на те зло из дома твојега, и узећу жене твоје на твоје очи, и даћу их ближњему твојему, те ће спавати са женама твојим на видику свакому.
12:12Јер ти си учинио тајно, али ћу ја ово учинити пред свијем Израиљем и свакому на видику.
12:13Тада рече Давид Натану: сагријеших Господу. А Натан рече Давиду: и Господ је пронио гријех твој; нећеш умријети.
12:14
См.: 🔗Иса 52,5🔗Језек 36,20🔗Рим. 2:24 🔗1Кор. 11:30
Али што си тијем дјелом дао прилику непријатељима Господњим да хуле, зато ће ти умријети син који ти се родио.
12:15
См.: 🔗1Мој 4,7🔗Амос. 3:2
Потом Натан отиде својој кући. А Господ удари дијете које роди жена Уријина Давиду, те се разбоље на смрт.
12:16
См.: 🔗2Сам. 13:31 🔗Иса 26,16🔗Јер 18,8
И Давид се мољаше Богу за дијете, и пошћаше се Давид, и дошавши лежаше преко ноћ на земљи.
12:17 И старјешине дома његова усташе око њега да га подигну са земље, али он не хтје, нити једе што с њима.
12:18 А кад би седми дан, умрије дијете; и не смијаху слуге Давидове јавити му да је дијете умрло, јер говораху: ево, док дијете бијаше живо, говорасмо му, па нас не хтје послушати; а како ћемо му казати: умрло је дијете? хоће га уцвијелити.
12:19 А Давид видећи гдје слуге његове шапћу међу собом, досјети се да је умрло дијете; и рече Давид слугама својим: је ли умрло дијете? А они рекоше: умрло је.
12:20
См.: 🔗Рута 3,3🔗Псал. 95:6 🔗Псал. 3:1 🔗Псал. 3:8 🔗Приче 3,7🔗Приче 16,6
Тада Давид уста са земље, и уми се, и намаза се и преобуче се; и отиде у дом Господњи, и поклони се. Потом опет дође кући својој, и заиска да му донесу да једе; и једе.
12:21 А слуге његове рекоше му: шта то радиш? док бијаше дијете живо, постио си и плакао; а кад умрије дијете, устао си и једеш.
12:22
См.: 🔗Иса 38,1🔗Иса 38,5🔗Јона 3,9
А он рече: док дијете бијаше живо, постио сам и плакао, јер говорах: ко зна, може се смиловати Господ на ме да дијете остане живо.
12:23
См.: 🔗Јов 7,8🔗Јов 7,9🔗Јов 10,21🔗2Кор. 5:1 🔗Јевр 11,10
А сада умрло је; што бих постио? могу ли га повратити? ја ћу отићи к њему, али он неће се вратити к мени.
12:24
См.: 🔗1Дн 22,9🔗Мат 1,6
Потом Давид утјеши Витсавеју жену своју, и отиде к њој, и леже с њом. И она роди сина, којему надје име Соломун. И мио бјеше Господу.
12:25 И посла Натана пророка, те му надје име Једидија, ради Господа.
12:26
См.: 🔗5Мој 3,11🔗1Дн 20,1
А Јоав бијући Раву синова Амонових, узе царски град.
12:27 И посла посланике к Давиду, и рече: бих Раву, и узех град на води.
12:28 Него сада скупи остали народ, и стани у око према граду, и узми га, да га не бих ја узео и моје се име спомињало на њему.
12:29 И Давид скупив сав народ отиде на Раву, и удари на њу, и узе је.
12:30
См.: 🔗1Дн 20,2🔗Псал. 32:18
И узе цару њихову с главе круну, у којој бјеше таланат злата, с драгим камењем, и метнуше је на главу Давиду, и однесе из града плијен врло велик.
12:31 А народ који бијаше у њему изведе и метну их под пиле и под бране гвоздене и под сјекире гвоздене, и сагна их у пећи гдје се опеке пеку. И тако учини свијем градовима синова Амоновијех. Потом се врати Давид са свијем народом у Јерусалим.