Язык:
Srpski
Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
| |
Поглавље 12 | |
12:1 | И посла Господ Натана к Давиду; и он дошав к њему рече му: у једном граду бијаху два човјека, један богат а други сиромах. |
12:2 | Богати имаше оваца и говеда врло много; |
12:3 | А сиромах немаше ништа до једну малу овчицу, коју бјеше купио, и храњаше је, те одрасте уза њ и уз дјецу његову, и јеђаше од његова залогаја, и из његове чаше пијаше, и на крилу му спаваше, и бијаше му као кћи. |
12:4 | А дође путник к богатоме човјеку, а њему би жао узети из својих оваца или говеда да зготови путнику који дође к њему; него узе овцу онога сиромаха, и зготови је човјеку, који дође к њему. |
12:5 См.: 🔗1Сам. 1:29 | Тада се Давид врло разгњеви на онога човјека, и рече Натану: тако жив био Господ, заслужио је смрт онај који је то учинио. |
12:6 См.: 🔗2Мој 22,1🔗Лука 19,8 | И овцу нека плати учетворо, што је то учинио и није му жао било. |
12:7 См.: 🔗1Сам. 16:13 🔗2Сам. 7:8 | Тада рече Натан Давиду: ти си тај. Овако вели Господ Бог Израиљев: ја сам те помазао за цара над Израиљем, и ја сам те избавио из руку Сауловијех. |
12:8 | И дао сам ти дом господара твојега, и жене господара твојега на крило твоје, дао сам ти дом Израиљев и Јудин; и ако је мало, додао бих ти то и то. |
12:9 См.: 🔗1Мој 9,5🔗3Мој 26,15🔗4Мој 15,31🔗1Сам. 15:19 🔗1Сам. 18:17 🔗2Сам. 11:15 🔗2Сам. 16:7 🔗1Сам. 15:5 🔗Псал. 51:14 🔗Приче 13,13🔗Иса 5,24 | Зашто си презрео ријеч Господњу чинећи што њему није по вољи? Урију Хетејина убио си мачем и узео си жену његову себи за жену, а њега си убио мачем синова Амоновијех. |
12:10 См.: 🔗Приче 17,13🔗Амос. 7:9 | Зато неће се одмаћи мач од дома твојега довијека, што си ме презрео и узео жену Урије Хетејина да ти буде жена. |
12:11 См.: 🔗5Мој 28,30🔗2Сам. 16:11 | Овако вели Господ: ево, ја ћу подигнути на те зло из дома твојега, и узећу жене твоје на твоје очи, и даћу их ближњему твојему, те ће спавати са женама твојим на видику свакому. |
12:12 См.: 🔗2Сам. 16:22 | Јер ти си учинио тајно, али ћу ја ово учинити пред свијем Израиљем и свакому на видику. |
12:13 | Тада рече Давид Натану: сагријеших Господу. А Натан рече Давиду: и Господ је пронио гријех твој; нећеш умријети. |
12:14 См.: 🔗Иса 52,5🔗Језек 36,20🔗Рим. 2:24 🔗1Кор. 11:30 | Али што си тијем дјелом дао прилику непријатељима Господњим да хуле, зато ће ти умријети син који ти се родио. |
12:15 См.: 🔗1Мој 4,7🔗Амос. 3:2 | Потом Натан отиде својој кући. А Господ удари дијете које роди жена Уријина Давиду, те се разбоље на смрт. |
12:16 См.: 🔗2Сам. 13:31 🔗Иса 26,16🔗Јер 18,8 | И Давид се мољаше Богу за дијете, и пошћаше се Давид, и дошавши лежаше преко ноћ на земљи. |
12:17 | И старјешине дома његова усташе око њега да га подигну са земље, али он не хтје, нити једе што с њима. |
12:18 | А кад би седми дан, умрије дијете; и не смијаху слуге Давидове јавити му да је дијете умрло, јер говораху: ево, док дијете бијаше живо, говорасмо му, па нас не хтје послушати; а како ћемо му казати: умрло је дијете? хоће га уцвијелити. |
12:19 | А Давид видећи гдје слуге његове шапћу међу собом, досјети се да је умрло дијете; и рече Давид слугама својим: је ли умрло дијете? А они рекоше: умрло је. |
12:20 | Тада Давид уста са земље, и уми се, и намаза се и преобуче се; и отиде у дом Господњи, и поклони се. Потом опет дође кући својој, и заиска да му донесу да једе; и једе. |
12:21 | А слуге његове рекоше му: шта то радиш? док бијаше дијете живо, постио си и плакао; а кад умрије дијете, устао си и једеш. |
12:22 См.: 🔗Иса 38,1🔗Иса 38,5🔗Јона 3,9 | А он рече: док дијете бијаше живо, постио сам и плакао, јер говорах: ко зна, може се смиловати Господ на ме да дијете остане живо. |
12:23 См.: 🔗Јов 7,8🔗Јов 7,9🔗Јов 10,21🔗2Кор. 5:1 🔗Јевр 11,10 | А сада умрло је; што бих постио? могу ли га повратити? ја ћу отићи к њему, али он неће се вратити к мени. |
12:24 См.: 🔗1Дн 22,9🔗Мат 1,6 | Потом Давид утјеши Витсавеју жену своју, и отиде к њој, и леже с њом. И она роди сина, којему надје име Соломун. И мио бјеше Господу. |
12:25 | И посла Натана пророка, те му надје име Једидија, ради Господа. |
12:26 См.: 🔗5Мој 3,11🔗1Дн 20,1 | А Јоав бијући Раву синова Амонових, узе царски град. |
12:27 | И посла посланике к Давиду, и рече: бих Раву, и узех град на води. |
12:28 | Него сада скупи остали народ, и стани у око према граду, и узми га, да га не бих ја узео и моје се име спомињало на њему. |
12:29 | И Давид скупив сав народ отиде на Раву, и удари на њу, и узе је. |
12:30 См.: 🔗1Дн 20,2🔗Псал. 32:18 | И узе цару њихову с главе круну, у којој бјеше таланат злата, с драгим камењем, и метнуше је на главу Давиду, и однесе из града плијен врло велик. |
12:31 | А народ који бијаше у њему изведе и метну их под пиле и под бране гвоздене и под сјекире гвоздене, и сагна их у пећи гдје се опеке пеку. И тако учини свијем градовима синова Амоновијех. Потом се врати Давид са свијем народом у Јерусалим. |