Священное Писание

Књига Проповједникова, глава 2

Оглавление
1  2  3  4  5  6  7  8  9  10  11  12 
Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
Поглавље 2
2:1
См.: 🔗Псал. 10:6 🔗Псал. 10:11 🔗Иса 50,11🔗Лука 12,19
Ја рекох у срцу свом: дај да те окушам весељем; уживај добра. Али гле и то бјеше таштина.
2:2
См.: 🔗Приче 14,13🔗Проп 7,3🔗Проп 7,6🔗Иса 22,12🔗Амос. 5:6
Смијеху рекох: лудујеш; и весељу: шта то радиш?
2:3
См.: 🔗Проп 1,17🔗Иса 22,13🔗Амос. 6:3 🔗1Пет. 4:3
Размишљах у срцу свом да пуштам тијело своје на пиће, и срцем својим управљајући мудро да се држим лудости докле не видим шта би добро било синовима људским да чине под небом док су живи.
2:4 Велика дјела учиних: сазидах себи куће, насадих себи винограде;
2:5 Начиних себи вртове и воћњаке, и насадих у њима свакојаких дрвета роднијех;
2:6 Начиних себи језера водена да заљевам из њих шуму гдје расту дрвета;
2:7 Набавих себи слуга и слушкиња, и имах слуга рођенијех у кући мојој; и имах говеда и оваца више од свијех који бише прије мене у Јерусалиму;
2:8Такођер накупих себи сребра и злата и заклада од царева и земаља; набавих себи пјевача и пјевачица и милина људских, и справа музичких свакојаких.
2:9
См.: 🔗Проп 1,16
И тако постах већи и силнији од свијех који бише прије мене у Јерусалиму; и мудрост моја оста са мном.
2:10
См.: 🔗Проп 3,22🔗Проп 9,6
И што год жељаху очи моје, не брањах им нити украћивах срцу својему какога весеља, него се срце моје весељаше са свакога труда мојега, и то ми бијаше дио од свакога труда мојега.
2:11 А кад погледах на сва дјела своја што урадише руке моје, и на труд којим се трудих да урадим, гле, све бјеше таштина и мука духу, и нема користи под сунцем.
2:12
См.: 🔗Проп 1,9🔗Проп 1,17
Тада се обратих да видим мудрост и лудост и безумље, јер шта би чинио човјек који би настао послије цара? што је већ учињено.
2:13 И видјех да је боља мудрост од лудости, као што је боља свјетлост од мрака.
2:14
См.: 🔗Приче 17,24🔗Проп 8,1🔗Проп 9,2
Мудри има очи у глави, а безумни иде по мраку; али такођер дознах да једнако бива свјема.
2:15 Зато рекох у срцу свом: мени ће бити као безумнику што бива; шта ће ми дакле помоћи што сам мудар? И рекох у срцу свом: и то је таштина.
2:16
См.: 🔗Проп 1,11
Јер се неће спомињати мудрац као ни безумник довијека; јер што сада јест, све се заборавља послије, и мудрац умире као и безумник.
2:17 Зато ми омрзе живот, јер ми није мило што бива под сунцем, јер је све таштина и мука духу.
2:18
См.: 🔗Псал. 49:10 🔗Проп 2,21
И омрзе ми сав труд мој око којега се трудих под сунцем, јер ћу га оставити човјеку који ће настати након мене.
2:19И ко зна хоће ли бити мудар или луд? и опет ће бити господар од свега труда мојега око којега се трудих и мудровах под сунцем. И то је таштина.
2:20 Зато дођох на то да ми срце изгуби надање о сваком труду око којега се трудих под сунцем.
2:21 Јер има људи који се труде мудро и разумно и право, па то остављају у дио другоме који се није трудио око тога. И то је таштина и велико зло.
2:22
См.: 🔗Проп 1,3
Јер шта има човјек од свега труда свога и од муке срца свога, коју подноси под сунцем?
2:23
См.: 🔗Јов 5,7
Јер су сви дани његови мука а послови његови брига; ни ноћу се не одмара срце његово. И то је таштина.
2:24
См.: 🔗Проп 3,13
Није ли дакле добро човјеку да једе и пије и да гледа да му је души добро од труда његова? Ја видјех и то да је из руке Божије.
2:25 Јер ко је јео и уживао више него ја?
2:26
См.: 🔗Јов 27,18🔗Приче 13,22
Јер човјеку који му је по вољи даје мудрост и разум и радост, а грјешнику даје муку да сабира и скупља да да ономе који је по вољи Богу. И то је таштина и мука духу.