Прва књига Мојсијева (која се зове Постање), глава 42

	Язык: Srpski Церковнослав. (гражд.) Церковнослав. (цс.) Церковнослав. (дореф.) Рус. (Синодальный) Українська English (NKJV) English (KJV) Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
	Поглавље 42
42:1 См.: 🔗Дела 7,12	А Јаков видећи да има жита у Мисиру, рече синовима својим: шта гледате један на другога?
42:2 См.: 🔗1Мој 43,8🔗Псал. 33:18 🔗Псал. 18:17 🔗Иса 38,1	И рече: ето чујем да у Мисиру има жита; идите онамо те нам купите отуда, да останемо живи и не помремо.
42:3	И десеторица браће Јосифове отидоше да купе жита у Мисиру.
42:4 См.: 🔗1Мој 42,38	А Венијамина брата Јосифова не пусти отац с браћом говорећи: да га не би задесило какво зло.
42:5 См.: 🔗1Мој 12,10🔗1Мој 26,1🔗Дела 7,11	И дођоше синови Израиљеви да купе жита с осталима који долажаху; јер бјеше глад у земљи Хананској.
42:6 См.: 🔗1Мој 37,7🔗1Мој 41,41🔗1Мој 42,38	А Јосиф управљаше земљом, и продаваше жито свему народу по земљи. И браћа Јосифова дошавши поклонише му се лицем до земље.
42:7	А Јосиф угледав браћу своју позна их; али се учини да их не познаје, и оштро им проговори и рече: одакле сте дошли? А они рекоше: из земље Хананске, да купимо хране.
42:8	Јосиф дакле позна браћу своју; али они њега не познаше.
42:9 См.: 🔗1Мој 37,5🔗1Мој 37,9	И опомену се Јосиф санова које је снио за њих; и рече им: ви сте уходе; дошли сте да видите гдје је земља слаба.
42:10	А они му рекоше: нијесмо, господару; него слуге твоје дођоше да купе хране.
42:11	Сви смо синови једнога човјека, поштени људи, нигда нијесу слуге твоје биле уходе.
42:12	А он им рече: није истина, него сте дошли да видите гдје је земља слаба.
42:13 См.: 🔗1Мој 37,30🔗1Мој 44,20🔗Јер 31,15🔗Плач. 5:7	А они рекоше: нас је било дванаест браће, слуга твојих, синова једнога човјека у земљи Хананској; и ено, најмлађи је данас код оца нашега, а једнога нема више.
42:14	А Јосиф им рече: кажем ја да сте ви уходе.
42:15 См.: 🔗1Мој 44,21🔗1Сам. 1:26 🔗1Сам. 17:55	Него хоћу да се увјерим овако: тако жив био Фараон, нећете изаћи одавде докле не дође амо најмлађи брат ваш.
42:16	Пошљите једнога између себе нека доведе брата вашега, а ви ћете остати овдје у тамници, па ћу видјети је ли истина што говорите; иначе сте уходе, тако жив био Фараон!
42:17	И затвори их у тамницу на три дана.
42:18 См.: 🔗3Мој 25,43🔗Нем 5,15	А трећи дан рече им Јосиф: ако сте ради животу, ово учините, јер се ја Бога бојим:
42:19	Ако сте поштени људи, један брат између вас нека остане у тамници, а ви идите и однесите жита колико треба породицама вашим.
42:20 См.: 🔗1Мој 42,5🔗1Мој 43,3🔗1Мој 44,23	Па онда доведите к мени најмлађега брата својега да се посвједоче ријечи ваше и да не изгинете. И они учинише тако.
42:21 См.: 🔗Јов 36,8🔗Псал. 7:17 🔗Приче 5,22🔗Приче 11,21🔗Приче 21,13🔗Ос. 5:15 🔗Мат 7,2	И рекоше један другом: доиста се огријешисмо о брата својега, јер видјесмо муку душе његове кад нам се мољаше, па га се оглушисмо; зато дође на нас ова мука.
42:22 См.: 🔗1Мој 9,5🔗1Мој 37,21🔗1Сам. 2:32 🔗2Дн 24,22🔗Псал. 9:12 🔗Лука 11,50	А Рувим одговори им говорећи: нијесам ли вам говорио: немојте се гријешити о дијете? али ме не послушасте; и зато се ево тражи од нас крв његова.
42:23	А они не знадијаху да их Јосиф разумије, јер се с њим разговараху преко тумача.
42:24 См.: 🔗1Мој 43,23🔗1Мој 43,30	А Јосиф окрете се од њих, и заплака се. Потом се опет окрете к њима, и проговори с њима, и узев између њих Симеуна веза га пред њима.
42:25 См.: 🔗1Мој 42,38	И заповједи Јосиф да им наспу вреће жита, па и новце што је који дао да метну свакоме у врећу, и да им даду брашњенице на пут. И тако би учињено.
42:26	И натоваривши жито своје на магарце своје отидоше.
42:27 См.: 🔗1Мој 43,21	А један од њих отворив своју врећу да нахрани магарца својега у једној гостионици, видје новце своје озго у врећи.
42:28	И рече браћи својој: ја добих натраг новце своје, ево их у мојој врећи. И задрхта срце у њима и уплашише се говорећи један другоме: што нам то учини Бог?
42:29	И дошавши к Јакову оцу својему у земљу Хананску, приповједише му све што им се догоди, говорећи:
42:30 См.: 🔗1Мој 42,7	Оштро говораше с нама човјек, који заповиједа у оној земљи, и дочека нас као уходе.
42:31	А кад му рекосмо: ми смо поштени људи, нигда нијесмо били уходе;
42:32	Било нас је дванаест браће, синова оца нашега; једнога већ нема, а најмлађи је данас код оца нашега у земљи Хананској;
42:33 См.: 🔗1Мој 42,15🔗1Мој 42,19	Рече нам човјек, који заповиједа у оној земљи: овако ћу дознати јесте ли поштени људи: брата једнога између себе оставите код мене, а што вам треба за породице ваше глади ради, узмите и идите.
42:34 См.: 🔗1Мој 34,10	Послије доведите к мени брата својега најмлађега, да се увјерим да нијесте уходе него поштени људи; брата ћу вам вратити, и моћи ћете трговати по овој земљи.
42:35 См.: 🔗1Мој 43,21	А кад изручиваху вреће своје, гле, свакоме у врећи бјеху у завежљају новци његови; и видјевши завежљаје новаца својих уплашише се и они и отац им.
42:36 См.: 🔗1Мој 43,14	И рече им Јаков отац њихов: потрсте ми дјецу; Јосифа нема, Симеуна нема, па хоћете и Венијамина да узмете; све се скупило на ме.
42:37 См.: 🔗1Мој 43,9	А Рувим проговори и рече оцу својему: два сина моја убиј, ако ти га не доведем натраг; дај га у моје руке, и ја ћу ти га опет довести.
42:38 См.: 🔗1Мој 37,33🔗1Мој 37,35🔗1Мој 42,13🔗1Мој 44,4🔗1Мој 44,28🔗1Мој 44,29🔗1Мој 44,31	А он рече: неће ићи син мој с вама, јер је брат његов умро и он оста сам, па ако би га задесило како зло на путу на који ћете ићи, свалили бисте ме стара с тугом у гроб.