Священное Писание

Римљанима посланица (светог апостола Павла), глава 10

Оглавление
1  2  3  4  5  6  7  8  9  10  11  12  13  14  15  16 
Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
Поглавље 10
10:1 Браћо, жеља је срца мога и молитва Богу за Израиљ да се спасе.
10:2
См.: 🔗2Сам. 10:16 🔗Јован 16,2🔗Филиб 3,9
Јер им свједочим да имају ревност за Бога, али не по разуму.
10:3Јер не познајући правде Божије и настојећи да своју правду утврде, не покорише се правди Божијој.
10:4
См.: 🔗Псал. 18:22 🔗Иса 8,14🔗Мат 21,42🔗1Пет. 2:6 🔗1Пет. 2:8
Јер је Христос завршетак јакона за оправдање сваком који вјерује.
10:5
См.: 🔗3Мој 18,5
Јер Мојсеј пише за праведност која је од закона: Човјек који то чини живјеће у томе.
10:6
См.: 🔗5Мој 30,12🔗Јевр 8,1
А праведност која је од вјере овако говори: Да не речеш у срцу своме: Ко ће се попети на небо? то јест да сведе Христа;
10:7Или: Ко ће сићи у бездан? то јест, да изведе Христа из мртвих.
10:8 Али шта говори (Писмо)? Близу ти је ријеч у устима твојима и у срцу твоме, то јест ријеч вјере коју проповиједамо.
10:9 Јер ако исповиједаш устима својим да је Исус Господ, и вјерујеш у срцу својему да га Бог подиже из мртвих, бићеш спасен.
10:10 Јер се срцем вјерује за праведност, а устима се исповиједа за спасење.
10:11
См.: 🔗Иса 28,16🔗Јер 17,7🔗Рим. 9:33
Јер Писмо говори: Сваки који вјерује у Њега неће се постидјети.
10:12
См.: 🔗Дела 10,36🔗Дела 15,9🔗Ефес. 1:7
Јер нема разлике између Јудејца и Јелина; јер је исти Господ свију, богат за све који га призивају.
10:13
См.: 🔗Јоило 2,32🔗Дела 2,21
Јер сваки који призове Име Господње биће спасен.
10:14Како ће, дакле, призвати Онога у кога не повјероваше? Како ли ће поверовати у Онога за кога не чуше? А како ће чути без проповједника?
10:15
См.: 🔗Иса 52,7
А како ће проповиједати ако не буду послани? Као што је написано: Како су красне ноге оних који благовијесте мир, који благовијесте добро!
10:16
См.: 🔗Јован 12,38🔗Јевр 4,2
Али сви не послушаше Јеванђеље; јер Исаија говори: Господе, ко вјерова проповиједи нашој?
10:17 И тако вјера бива од проповиједи, а проповијед од ријечи Божије.
10:18Али велим: Зар не чуше? Свакако: По свој земљи отиде глас њихов, и до крајева васељене ријечи њихове.
10:19
См.: 🔗5Мој 32,21🔗Титу. 3:3
Него велим: Зар не разумје Израиљ? Први Мојсеј говори: Ја ћу вас на суревњивост покренути кроз оне који нису народ, неразумним народом расрдићу вас.
10:20
См.: 🔗Иса 65,1
А Исаија говори смјело: Нађоше ме који ме не траже, јавих се онима који не питају за мене.
10:21 А Израиљу говори: Ваздан пружах руке своје према народу непослушном и бунтовном.