Священное Писание

Књига о судијама, глава 21

Оглавление
1  2  3  4  5  6  7  8  9  10  11  12  13  14  15  16  17  18  19  20  21 
Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
Поглавље 21
21:1А синови Израиљеви бијаху се заклели у Миспи рекавши: ниједан између нас да не да кћери своје за жену сину Венијаминову.
21:2Зато отиде народ к дому Божијему, и осташе ондје до вечера пред Богом, и подигавши глас свој плакаше врло,
21:3 И рекоше: зашто се, Господе Боже Израиљев, догоди ово у Израиљу, данас да нестане једнога племена из Израиља?
21:4
См.: 🔗1Мој 8,20🔗2Мој 20,24🔗Суд. 6:26 🔗1Сам. 14:13 🔗2Сам. 24:25 🔗1Сам. 8:64 🔗Јевр 13,10
И сјутрадан урани народ, и начини ондје олтар, и принесоше жртве паљенице и жртве захвалне.
21:5
См.: 🔗3Мој 27,28🔗Суд. 5:23 🔗1Сам. 11:7 🔗Јер 48,10
Тада рекоше синови Израиљеви: има ли ко да није дошао на збор из свијех племена Израиљевијех ка Господу? Јер се бијаху тешко заклели за онога ко не дође у Миспу ка Господу рекавши: да се погуби.
21:6 Јер се синовима Израиљевијем сажали за Венијамином братом њиховијем, и рекоше: данас се истријеби једно племе из Израиља.
21:7 Шта ћемо чинити с онима што су остали да би имали жене, кад се заклесмо Господом да им не дамо кћери својих за жене?
21:8Па рекоше: има ли ко из племена Израиљевијех да није дошао у Миспу ка Господу? И гле, не бјеше дошао на војску, на збор, нико из Јависа Галадова.
21:9 Јер кад се народ преброји, гле, не бјеше ондје ниједнога од онијех који живе у Јавису Галадову.
21:10
См.: 🔗5Мој 13,15🔗ИсН 7,24🔗Суд. 5:23 🔗1Сам. 11:7
Зато посла збор онамо дванаест тисућа храбријех људи, и заповједи им говорећи: идите и побијте становнике у Јавису Галадову оштријем мачем и жене и дјецу.
21:11
См.: 🔗4Мој 31,17
Ово ћете дакле учинити: све мушкиње и све женскиње што је познало човјека побијте.
21:12
См.: 🔗ИсН 18,1🔗ИсН 22,9🔗1Сам. 1:3 🔗Псал. 78:59 🔗Јер 7,12🔗Јер 7,14
И нађоше међу становницима Јависа Галадова четири стотине дјевојака, које не бјеху познале човјека, и доведоше их у око у Силом, који је у земљи Хананској.
21:13Тада посла сав збор, те говорише синовима Венијаминовијем који бјеху у стијени Римону, и објавише им мир.
21:14 Тако се вратише синови Венијаминови у то вријеме, и дадоше им жене које оставише у животу између жена из Јависа Галадова; али их не бјеше доста за њих.
21:15А народу бјеше жао Венијамина што Господ окрњи племена Израиљева.
21:16 Па рекоше старјешине од збора: шта ћемо чинити с овима што су остали да би имали жене? јер су изгинуле жене у племену Венијаминову.
21:17 Потом рекоше: нашљедство Венијаминово припада онима што су остали, да се не би затрло племе из Израиља.
21:18А ми им не можемо дати жена између кћери својих; јер су се заклели синови Израиљеви рекавши: да је проклет ко да жену синовима Венијаминовијем.
21:19 Потом рекоше: ево, годишњи је празник Господњи у Силому, који је са сјевера Ветиљу, к истоку, на путу који иде од Ветиља у Сихем, и с југа Левони.
21:20 И заповједише синовима Венијаминовијем говорећи: идите, и засједите по виноградима.
21:21И пазите: па кад изиду кћери Силомске да играју, изидите из винограда и отмите сваки себи жену између кћери Силомских; и идите у земљу Венијаминову.
21:22 А кад дођу оци њихови или браћа њихова к нама да се суде, ми ћемо им казати: смилујте им се нас ради, јер у овом рату нијесмо заробили жене за свакога њих; а ви им нијесте дали, и тако нећете бити криви.
21:23Тада синови Венијаминови учинише тако, и доведоше жене према броју свом између играчица које отеше, и отишавши вратише се на нашљедство своје, и сазидаше опет градове и населише се у њима.
21:24 И тако разидоше се синови Израиљеви оданде у оно вријеме сваки у своје племе и у породицу своју, и отидоше оданде сваки на своје нашљедство.
21:25У оно вријеме не бјеше цара у Израиљу; сваки чињаше што му бјеше драго.