Священное Писание

Књига пророка Исаије, глава 51

Оглавление
1  2  3  4  5  6  7  8  9  10  11  12  13  14  15  16  17  18  19  20  21  22  23  24  25  26  27  28  29  30  31  32  33  34  35  36  37  38  39  40  41  42  43  44  45  46  47  48  49  50  51  52  53  54  55  56  57  58  59  60  61  62  63  64  65  66 
Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
Поглавље 51
51:1
См.: 🔗Приче 15,9🔗Мат 6,33🔗Рим. 9:30
Послушајте ме који идете за правдом, који тражите Господа; погледајте стијену из које сте исјечени, и дубоку јаму из које сте ископани;
51:2
См.: 🔗Језек 33,24🔗Рим. 4:1 🔗Јевр 11,11
Погледајте Аврама, оца својега, и Сару, која вас је родила, како га инокосна позвах и благослових га и умножих га.
51:3
См.: 🔗1Мој 13,10🔗Псал. 51:18 🔗Псал. 2:13 🔗Иса 40,1🔗Јоило 2,3
Јер ће Господ утјешити Сион, утјешиће све развалине његове, и пустињу његову учиниће да буде као Едем и пустош његова као врт Господњи, радост ће се и весеље налазити у њему, захваљивање и пјевање.
51:4 Послушај ме, народе мој, и чуј ме, роде мој; јер ће закон од мене изаћи и суд свој поставићу да буде видјело народима.
51:5
См.: 🔗Иса 24,15🔗Иса 46,13🔗Иса 56,1🔗Рим. 1:16
Близу је правда моја, изаћи ће спасење моје, и мишице ће моје судити народима; мене ће острва чекати и у моју ће се мишицу уздати.
51:6
См.: 🔗Мат 24,35🔗2Пет. 3:10
Подигните к небу очи своје и погледајте доље на земљу; јер ће небеса ишчезнути као дим и земља ће као хаљина оветшати, и који на њој живе помријеће такођер; а спасење ће моје остати довијека, а правде моје неће нестати.
51:7
См.: 🔗Псал. 37:31 🔗Мат 10,28🔗Лука 12,4🔗Дела 5,41
Послушајте ме који знате правду, народе, којему је у срцу закон мој. Не бојте се ружења људскога и од хуљења њихова не плашите се.
51:8 Јер ће их мољац изјести као хаљину, и као вуну изјешће их црв; а правда моја остаје довијека и спасење моје од кољена на кољено.
51:9
См.: 🔗Јов 26,12🔗Псал. 87:4 🔗Иса 27,1🔗Језек 29,3🔗Откр. 11:17
Пробуди се, пробуди се, обуци се у силу, мишицо Господња; пробуди се као у старо вријеме, за нараштаја прошлијех; нијеси ли ти исјекла Раву и ранила змаја?
51:10
См.: 🔗2Мој 14,21
Нијеси ли ти исушила море, воду бездана великога, од дубине морске начинила пут да прођу избављени?
51:11 Тако они које искупи Господ нека се врате и дођу у Сион пјевајући, и весеље вјечно нека буде над главом њиховом; радост и весеље нека задобију, а жалост и уздисање нека бјежи.
51:12Ја, ја сам утјешитељ ваш; ко си ти да се бојиш човјека смртнога и сина човјечијега, који је као трава?
51:13
См.: 🔗Јов 9,8🔗Јов 20,7
И заборавио си Бога творца својега, који је разапео небеса и основао земљу? и једнако се бојиш сваки дан гњева онога који те притјешњује кад се спрема да затире? а гдје је гњев онога који притјешњује?
51:14Брзо ће се опростити сужањ, неће умријети у јами, нити ће бити без хљеба.
51:15
См.: 🔗2Мој 14,21🔗3Мој 11,44🔗Псал. 74:13 🔗Псал. 93:3 🔗Иса 17,12🔗Иса 43,16
Јер сам ја Господ Бог твој, који раскидам море, да валови његови буче; Господ над војскама име ми је.
51:16
См.: 🔗5Мој 18,18🔗Иса 49,2🔗Иса 59,21🔗Иса 65,17🔗Јован 3,34🔗2Пет. 3:13
Ја ти метнух у уста ријечи своје и сјеном руке своје заклоних те, да утврдим небеса и оснујем земљу, и речем Сиону: ти си мој народ.
51:17
См.: 🔗5Мој 28,28🔗5Мој 28,34🔗Псал. 60:3 🔗Иса 29,9🔗Откр. 14:10
Пробуди се, пробуди се, устани, Јерусалиме! који си пио из руке Господње чашу гњева његова, пио си, и талог из страшне чаше испио си.
51:18
См.: 🔗Јер 10,20
Од свијех синова које је родио ниједан га није водио, и од свијех синова које је отхранио ниједан га није прихватио за руку.
51:19
См.: 🔗Јер 15,5🔗Амос. 7:2
Ово те двоје задеси; ко те пожали? Пустош и расап, и глад и мач; ко ће те утјешити?
51:20Синови твоји обамрли леже по крајевима свијех улица као биво у мрежи пуни гњева Господњега, и карања Бога твојега.
51:21 Зато чуј ово, невољни, и пијани, не од вина.
51:22
См.: 🔗Јер 50,34
Овако вели Господ твој, Господ и Бог твој, који брани свој народ: ево узимам из твоје руке чашу страшну, талог у чаши гњева својега; нећеш више пити.
51:23Него ћу је дати у руке онима који те муче који говорише души твојој: сагни се да пријеђемо, и ти си им подметао леђа своја да буду као земља и као улица онима који прелазе.