Священное Писание

Четврта књига Мојсијева (која се зове Бројеви), глава 30

Оглавление
1  2  3  4  5  6  7  8  9  10  11  12  13  14  15  16  17  18  19  20  21  22  23  24  25  26  27  28  29  30  31  32  33  34  35  36 
Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
Поглавље 30
30:1
См.: 🔗2Мој 24,3🔗5Мој 5,27🔗5Мој 5,31🔗Јован 1,17🔗Дела 7,37
И каза Мојсије синовима Израиљевијем све што заповједи Господ.
30:2
См.: 🔗4Мој 1,4🔗4Мој 1,16🔗5Мој 1,13🔗5Мој 1,17
И рече Мојсије кнезовима од племена синова Израиљевијех говорећи: ово је заповједио Господ.
30:3
См.: 🔗1Мој 28,20🔗3Мој 5,4🔗3Мој 27,2🔗Суд. 11:30 🔗Суд. 11:35 🔗Јов 22,27🔗Псал. 22:25 🔗Псал. 50:14 🔗Псал. 56:12 🔗Псал. 66:13 🔗Приче 20,25🔗Проп 5,4🔗Наум. 1:15 🔗Мат 14,9🔗Дела 23,14
Кад који човјек учини завјет Господу, или се закуне везавши се душом својом, нека не погази ријечи своје, него нека учини све што изађе из уста његовијех.
30:4 А кад жена учини завјет Господу или се веже у младости својој, докле је у кући оца својега,
30:5 И чује отац њезин за завјет њезин или како се везала душом својом, па јој отац не рече ништа, онда да су тврди сви завјети њезини, и све чим је везала душу своју да је тврдо.
30:6 Ако ли отац њезин порече то онај дан кад чује, завјети њезини и чим је год везала душу своју, ништа да није тврдо; и Господ ће јој опростити, јер отац њезин порече.
30:7 Ако ли се уда па има на себи завјет или изрече што на уста своја чим би се везала,
30:8 А муж њезин чувши не рече јој ништа онај дан кад чује, онда да су тврди завјети њезини, и тврдо да је све чим је везала душу своју.
30:9Ако ли муж њезин кад чује онај дан порече, укида се завјет који је био на њој или што је изрекла на уста своја те се везала; и Господ ће јој опростити.
30:10
См.: 🔗3Мој 21,7
А завјет који учини удовица или пуштеница, и све чим веже душу своју, да јој је тврдо.
30:11 Али ако буде у кући мужа својега учинила завјет и за што везала душу своју заклетвом,
30:12 И муж њезин чувши оћути и не порече, тада да су тврди сви завјети њезини, и да је тврдо све за што је везала душу своју.
30:13 Ако ли то порече муж њезин онај дан кад чује, сваки завјет који би изашао из уста њезинијех и све чим би везала душу своју да није тврдо; муж је њезин порекао, и Господ ће јој опростити.
30:14 Сваки завјет и све за што би се везала заклетвом да мучи душу своју, муж њезин потврђује и укида.
30:15 Ако би муж њезин од дана до дана ћутао, онда потврђује све завјете њезине и све за што би се везала; потврђује, јер јој не порече у онај дан кад чу.
30:16 Ако ли порече пошто чује, сам ће носити гријех њезин.
30:17 Ово су наредбе, које заповједи Господ Мојсију за мужа и жену, за оца и кћер у младости њезиној, докле је у кући оца својега.