Прва књига Самуилова (која се зове и Прва књига о царевима), глава 26

	Язык: Srpski Церковнослав. (гражд.) Церковнослав. (цс.) Церковнослав. (дореф.) Рус. (Синодальный) Українська English (NKJV) English (KJV) Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
	Поглавље 26
26:1 См.: 🔗1Сам. 23:19 🔗Псал. 54:1	Опет дођоше Зифеји к Саулу у Гавају говорећи: не крије ли се Давид на брду Ехели према Гесимону?
26:2	А Саул се подиже и сиђе у пустињу Зифску, и с њим три тисуће људи изабранијех из Израиља, да тражи Давида у пустињи Зифској.
26:3	И стаде Саул у око на брду Ехели према Гесимону крај пута; а Давид оста у пустињи, и опази да Саул иде за њим у пустињу.
26:4	И посла Давид уходе, и од њих дозна зацијело да је дошао Саул.
26:5 См.: 🔗1Сам. 14:50 🔗1Сам. 17:55 🔗2Сам. 2:8	Тада се подиже Давид и дође на мјесто гдје Саул бијаше с војском. И Давид видје мјесто гдје спаваше Саул и Авенир син Ниров војвода његов; а спаваше Саул међу колима а народ лежаше око њега.
26:6 См.: 🔗Суд. 7:10 🔗1Дн 2,16	И Давид проговори и рече Ахимелеху Хетејину и Ависају сину Серујину брату Јоавову: ко ће сићи са мном к Саулу у око? А Ависај одговори: ја ћу сићи с тобом.
26:7	И тако Давид и Ависај дођоше ноћу к народу; а гле, Саул лежаше и спаваше између кола, и копље му бјеше чело главе пободено у земљу; Авенир пак и народ лежаху око њега.
26:8 См.: 🔗1Сам. 24:5 🔗Јер 40,15	Тада рече Ависај Давиду: данас ти даде Бог непријатеља твојега у руке; зато сада да га прободем копљем за земљу једанпут, нећу више.
26:9	А Давид рече Ависају: немој га убити; јер ко ће подигнути руку своју на помазаника Господњега и бити прав?
26:10 См.: 🔗1Мој 47,29🔗5Мој 31,14🔗1Сам. 25:38 🔗1Сам. 31:6 🔗Јов 7,1🔗Псал. 37:13 🔗Псал. 94:1 🔗Псал. 94:23 🔗Приче 20,22🔗Лука 18,7🔗Рим. 12:19 🔗Јевр 10,30🔗Откр. 18:8	Још рече Давид: тако жив био Господ, Господ ће га убити, или ће доћи дан његов да умре, или ће изаћи у бој и погинути.
26:11 См.: 🔗3Мој 19,18🔗1Сам. 24:7 🔗1Сам. 24:13 🔗Приче 24,29🔗Рим. 12:17 🔗Рим. 12:19 🔗1Пет. 3:9	Не дао ми Бог да дигнем руку своју на помазаника Господњега! Него узми сада копље што му је чело главе и чашу за воду, па да идемо.
26:12 См.: 🔗1Мој 2,21🔗Јест 6,1🔗Иса 29,10	И Давид узе копље и чашу за воду, што бјеше чело главе Саулу, и отидоше; и нико их не видје ни осјети, нити се који пробуди, него сви спаваху; јер бјеше напао на њих тврд сан од Господа.
26:13	И Давид прешав на другу страну стаде наврх брда издалека; и бјеше између њих много мјеста.
26:14	И стаде Давид викати народ и Авенира сина Нирова говорећи: што се не одзиваш, Авенире? А Авенир се одазва и рече: који си ти што вичеш цара?
26:15	А Давид рече Авениру: нијеси ли ти јунак? и ко је као ти у Израиљу? Зашто нијеси чувао цара господара својега? Јер је ишао један из народа да убије господара твојега.
26:16	Нијеси добро радио. Тако да је жив Господ, заслужили сте смрт што нијесте чували господара својега, помазаника Господњега. Ето, гледај, гдје је копље царево и чаша за воду што му бјеше чело главе?
26:17 См.: 🔗1Сам. 24:17	Тада Саул позна глас Давидов, и рече: је ли то твој глас, сине Давиде? А Давид рече: мој је глас, царе господару!
26:18 См.: 🔗1Сам. 24:10 🔗1Сам. 24:12 🔗Псал. 7:3	Још рече: зашто господар мој гони слугу својега? јер шта сам учинио? и како је зло у руци мојој?
26:19 См.: 🔗2Мој 15,17🔗5Мој 4,20🔗5Мој 4,28🔗5Мој 9,26🔗1Сам. 16:14 🔗1Сам. 16:23 🔗1Сам. 18:10 🔗2Сам. 14:16 🔗2Сам. 16:11 🔗Псал. 6:4 🔗Псал. 20:5 🔗Иса 19,25	Зато сада царе господару мој, послушај ријечи слуге својега. Ако те Господ дражи на мене, нека му је угодан принос твој; ако ли синови човјечији, проклети су пред Господом, јер ме изагнаше данас да се не држим нашљедства Господњега, и рекоше: иди, служи туђим боговима.
26:20 См.: 🔗1Сам. 24:12 🔗1Сам. 24:15	Али сада да не падне крв моја на земљу далеко од очију Господњих; јер цар Израиљев изиде да тражи буху једну, као кад ко гони јаребицу по планини.
26:21 См.: 🔗2Мој 9,27🔗4Мој 22,34🔗1Сам. 15:24 🔗1Сам. 18:30 🔗Псал. 72:15 🔗Мат 27,4	Тада рече Саул: згријешио сам; врати се, сине Давиде, нећу ти отселе чинити зла, кад ти данас драга би душа моја; ево, лудо сам радио и погријешио сам веома.
26:22	А Давид одговори и рече: ево копља царева; нека дође који од момака и нека га узме.
26:23 См.: 🔗1Сам. 24:19 🔗Псал. 7:8 🔗Псал. 18:20 🔗Псал. 28:4 🔗Проп 8,12🔗Иса 3,10	А Господ ће платити свакоме по правди његовој и по вјери његовој. Јер те бјеше предао Господ данас у руке моје, али не хтјех дигнути руке своје на помазаника Господњега.
26:24	И зато, ево, како је данас мени драга била душа твоја, тако нека буде драга моја душа пред Господом, и нека ме избави из сваке невоље.
26:25 См.: 🔗1Мој 32,28🔗Иса 54,17	А Саул рече Давиду: да си благословен, сине мој Давиде! извршићеш и надвладаћеш. Тада Давид отиде својим путем, а Саул се врати у своје мјесто.