|
Язык:
Srpski
Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
| |
Поглавље 4 | |
| 4:1 | И опет поче учити код мора. И сабра се око њега народ многи, тако да он уђе у лађу на мору и сјеђаше, а народ сав бијаше на земљи крај мора. |
| 4:2 | И учаше их у причама много, и говораше им у поуци својој: |
| 4:3 | Слушајте: Ево, изиђе сијач да сије. |
| 4:4 | И кад сијаше догоди се да једно сјеме паде покрај пута, и дођоше птице и позобаше га. |
| 4:5 | А друго паде на каменито мјесто гдје не бијаше много земље и одмах изниче, јер не имађаше дубоке земље; |
| 4:6 | А кад обасја сунце, увену и, будући да немаше коријена, усахну. |
| 4:7 | А друго паде у трње; и нарасте трње и угуши га, и не донесе рода. |
| 4:8 | И друго паде на земљу добру; и даваше род који напредоваше и растијаше и доношаше по тридесет и по шездесет и по сто. |
| 4:9 | И говораше им: Ко има уши да чује, нека чује! |
| 4:10 | А кад оста сам, запиташе га за ову причу они око њега са Дванаесторицом. |
| 4:11 | И рече им: Вама је дано да знате тајне Царства Божијега, а онима напољу све у причама бива, |
| 4:12 | Да очима гледају и да не виде, и да ушима слушају и да не разумију; да се како не обрате и да им се опросте гријеси. |
| 4:13 | И рече им: Зар не разумијете причу ову? А како ћете све приче разумјети? |
| 4:14 | Сијач ријеч сије. |
| 4:15 | А покрај пута, гдје се сије ријеч, јесу они који кад је чују, одмах дође сатана и узме ријеч посијану у срцима њиховим. |
| 4:16 | Тако и они посијани на каменитим мјестима јесу они који кад чују ријеч, одмах је приме с радошћу, |
| 4:17 | Али немају коријена у себи. него су непостојани, па кад дођу до невоље, или гоњења због ријечи, одмах се саблазне. |
| 4:18 | А они посијани у трњу, јесу они који слушају ријеч, |
| 4:19 | Али бриге овога вијека и обмана богатства и пожуде за осталим стварима уђу и загуше ријеч, и без рода остане. |
| 4:20 | А они на доброј земљи посијани, јесу они који слушају ријеч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто. |
| 4:21 | И говораше им: Еда ли се свјетиљка доноси да се метне под суд или под одар? А не да се на свијећњак постави? |
| 4:22 | Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити би што сакривено, а да не изиђе на видјело. |
| 4:23 | Ко има уши да чује, нека чује! |
| 4:24 | И говораше им: Памтите што чујете: каквом мјером мјерите онаквом ће вам се мјерити и дометнуће се вама који слушате. |
| 4:25 | Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има. |
| 4:26 | И говораше им: Тако је Царство Божије као човјек кад баци сјеме у земљу; |
| 4:27 | И спава и устаје ноћу и дању; и сјеме ниче и расте, да он и не зна. |
| 4:28 | Јер земља сама од себе донесе најприје траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу. |
| 4:29 | А кад сазри род, одмах пошаље срп: јер наста жетва. |
| 4:30 | И говораше: Са чиме ћемо упоредити Царство Божије? Или у каквој ћемо га причи исказати? |
| 4:31 | Оно је као зрно горушично које кад се посије у земљу мање је од свију сјемена на земљи; |
| 4:32 | А кад се посије, узрасте и буде веће од свега поврћа, и пусти гране велике да могу у његову хладу и птице небеске боравити. |
| 4:33 | И таквим многим причама казиваше им ријеч колико могаху слушати. |
| 4:34 | А без приче не говораше им ни ријечи. А ученицима насамо тумачаше све. |
| 4:35 | И рече им у онај дан увече: Пређимо на ону страну. |
| 4:36 | И они, оставивши народ, узеше га као што бјеше у лађи; а и друге лађе бијаху с њим. |
| 4:37 | И настаде велика бура од вјетра; и валови тако запљускиваху лађу да она већ поче да тоне. |
| 4:38 | А он бијаше на крми спавајући на узглављу; и пробудише га и рекоше му: Учитељу, зар ти не мариш што пропадамо? |
| 4:39 | И уставши запријети вјетру, и рече мору: )ути, престани! И утоли вјетар, и постаде тишина велика. |
| 4:40 | И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вјере? |
| 4:41 | И страхом се великим испунише, и говораху један другоме: Ама ко је овај да га и вјетар и море слушају? |
