Друга књига о царевима (која се зове и Четврта књига о царевима), глава 10

	Язык: Srpski Церковнослав. (гражд.) Церковнослав. (цс.) Церковнослав. (дореф.) Рус. (Синодальный) Українська English (NKJV) English (KJV) Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
	Поглавље 10
10:1 См.: 🔗5Мој 16,18	А Ахав имаше седамдесет синова у Самарији; и Јуј написа књигу и посла је у Самарију ка главарима Језраелским, старјешинама и хранитељима Ахавовијем, и рече:
10:2 См.: 🔗2Сам. 5:6	Како ова књига дође к вама, у којих су синови господара вашега и кола и коњи и град тврди и оружје,
10:3	Гледајте који је најбољи и највјештији између синова господара вашега, те га посадите на пријесто оца његова, и бијте се за дом господара свога.
10:4 См.: 🔗2Сам. 9:24 🔗2Сам. 9:27 🔗Лука 14,31	Али се они врло уплашише и рекоше: ето, два цара не одољеше му, а како ћемо му ми одољети?
10:5 См.: 🔗ИсН 9,11🔗ИсН 9,24	И који бијаше над домом, и који бијаше над градом, и старјешине и хранитељи послаше к Јују говорећи: ми смо слуге твоје, чинићемо све што нам кажеш; нећемо никога постављати царем; чини што ти је воља.
10:6 См.: 🔗2Мој 20,5🔗Јов 21,19	И он им написа другу књигу говорећи: ако сте моји и слушате мене, узмите главе свијех синова господара својега и дођите к мени сјутра у ово доба у Језраел. А синови цареви, седамдесет људи, бијаху код најзнатнијих грађана, који их храњаху.
10:7 См.: 🔗1Сам. 21:21	И кад им дође ова књига, узеше синове цареве и поклаше, седамдесет људи, и метнувши главе њихове у котарице послаше му у Језраел.
10:8	И дође гласник, који му јави говорећи: донесоше главе синова царевијех. А он рече: сложите их у двије гомиле на вратима, нека стоје до сјутра.
10:9 См.: 🔗2Сам. 9:14 🔗2Сам. 9:24 🔗Ос. 1:4	А ујутру изашав стаде и рече свему народу: ви нијесте криви; ето, ја се подигох на господара својега и убих га; али ко поби све ове?
10:10 См.: 🔗1Сам. 3:19 🔗2Дн 22,7🔗Псал. 33:11 🔗Иса 14,27🔗Мат 24,35🔗1Пет. 1:25	Видите сада да није изостала ниједна ријеч Господња коју рече Господ за дом Ахавов, него је Господ учинио што је говорио преко слуге својега Илије.
10:11 См.: 🔗1Сам. 18:19 🔗2Дн 22,7	Потом поби Јуј све који бијаху остали од дома Ахавова у Језраелу и све властеље његове и пријатеље његове и свештенике његове, да не оста ниједан.
10:12	Потом се подиже и пође да иде у Самарију; и кад бијаше код колибе пастирске на путу,
10:13 См.: 🔗2Сам. 8:29	Нађе Јуј браћу Охозије цара Јудина, и рече: ко сте? Они рекоше: ми смо браћа Охозијина и идемо да поздравимо синове цареве и синове царичине.
10:14	Тада рече: похватајте их живе. И похваташе их живе и поклаше их на студенцу код колибе пастирске, њих четрдесет, и не остави ниједнога од њих.
10:15 См.: 🔗1Дн 2,55🔗Језд 10,19🔗Јер 35,6	Потом отишав оданде нађе Јонадава сина Рихавова, који га срете. А он га поздрави и рече му: је ли срце твоје право као што је моје срце према твоме? А Јонадав одговори: јест. Ако јест, одговори Јуј, дај ми руку. И даде му руку; а он га узе к себи у кола.
10:16 См.: 🔗Приче 27,2🔗Мат 6,2🔗Дела 8,31🔗Рим. 10:2	И рече: хајде са мном, и види моју ревност за Господа. И одвезоше га на његовијем колима.
10:17 См.: 🔗1Сам. 21:21 🔗2Сам. 9:8 🔗2Дн 22,8🔗Јов 18,5🔗Јов 18,20🔗Јов 31,3🔗Псал. 34:16 🔗Псал. 45:20 🔗Приче 2,22🔗Приче 10,7🔗Приче 10,29🔗Мал. 4:1	И кад дође у Самарију, поби све што бјеше остало од дома Ахавова у Самарији докле га не истријеби по ријечи коју Господ рече Илији.
10:18 См.: 🔗1Сам. 16:31	Потом сабра Јуј сав народ и рече му: Ахав је мало служио Валу, Јуј ће му служити више.
10:19 См.: 🔗1Сам. 22:6	Зато дозовите ми све пророке Валове, све слуге његове и све свештенике његове, ниједан да не изостане, јер велику жртву хоћу да принесем Валу; ко не дође, погинуће. А Јуј чињаше тако из пријеваре хотећи побити слуге Валове.
10:20	И рече Јуј: светкујте светковину Валу. И огласише је.
10:21 См.: 🔗1Сам. 16:32	И посла Јуј по свему Израиљу, те дођоше све слуге Валове, и не изоста ни један да не дође; и уђоше у кућу Валову, и напуни се кућа Валова од краја до краја.
10:22	Тада рече оному који бијаше над ризницом: изнеси хаљине свијем слугама Валовијем. И изнесе им хаљине.
10:23	Затијем уђе Јуј с Јонадавом сином Рихавовијем у кућу Валову, и рече слугама Валовијем: промотрите и видите да није ту с вама који слуга Господњи, него саме слуге Валове.
10:24 См.: 🔗1Сам. 20:39	И тако уђоше да принесу приносе и жртве паљенице, а Јуј намјести напољу осамдесет људи, и рече: ако утече који од овијех људи које вам дајем у руке, душа ће ваша бити за душу његову.
10:25	А кад се сврши жртва паљеница, заповједи Јуј војницима и војводама: уђите, побијте их, да не изађе ниједан. И тако их побише оштријем мачем и побацаше их војници и војводе; потом отидоше у сваки град гдје бјеше кућа Валова.
10:26	И избацише ликове из куће Валове, и спалише их.
10:27 См.: 🔗Језд 6,11🔗Дан. 2:5	И изломише лик Валов и раскопаше кућу Валову, и од ње начинише проходе до данашњега дана.
10:28	Тако Јуј истријеби Вала из Израиља.
10:29 См.: 🔗2Мој 32,4🔗1Сам. 12:28 🔗Ос. 8:5	Али не отступи Јуј од гријехова Јеровоама сина Наватова, којима наведе на гријех Израиља, од златнијех телаца, који бијаху у Ветиљу и у Дану.
10:30 См.: 🔗2Сам. 13:1 🔗2Сам. 15:12 🔗Језек 29,20	А Господ рече Јују: што си добро свршио што је право преда мном, и што си учинио дому Ахавову све што ми је било у срцу, зато ће синови твоји сједјети на пријестолу Израиљеву до четвртога кољена.
10:31 См.: 🔗3Мој 26,14🔗3Мој 26,17🔗5Мој 28,15🔗1Сам. 12:30 🔗1Сам. 13:34 🔗Приче 4,23	Али Јуј не пажаше да ходи по закону Господа Бога Израиљева свијем срцем својим, не отступи од гријехова Јеровоамовијех, којима наведе на гријех Израиља.
10:32 См.: 🔗2Сам. 8:12 🔗2Сам. 13:22	У то вријеме поче Господ крњити Израиља, јер их поби Азаило по свијем међама Израиљевим.
10:33 См.: 🔗Амос. 1:3	Од Јордана к истоку сунчаном, сву земљу Галадску, Гадову и Рувимову и Манасијину, од Ароира на потоку Арнону, и Галад и Васан.
10:34	А остала дјела Јујева и све што је чинио, и сва јунаштва његова, нијесу ли записана у дневнику царева Израиљевијех?
10:35	И почину Јуј код отаца својих, и погребоше га у Самарији; а на његово се мјесто зацари Јоахаз син његов.
10:36	А царова Јуј над Израиљем у Самарији двадесет и осам година.