Язык:
Srpski
Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
| |
Поглавље 14 | |
14:1 | А Јоав син Серујин опази да се срце царево обратило к Авесалому. |
14:2 См.: 🔗Рута 3,3🔗2Сам. 20:16 🔗2Дн 11,6🔗2Дн 20,20🔗Нем 3,5🔗Нем 3,27🔗Јер 6,1🔗Амос. 1:1 | И посла Јоав у Текују те дозва отуда жену лукаву, па јој рече: учини се као да си у жалости, и обуци жалосне хаљине, и немој се намазати уљем, него буди као жена која одавна жали за мртвијем. |
14:3 См.: 🔗2Мој 4,15 | И отиди к цару, и говори му тако и тако. И научи је Јоав шта ће говорити. |
14:4 См.: 🔗1Сам. 20:41 🔗2Сам. 1:2 | И кад отиде жена Текујанка к цару да говори, паде ничице на земљу и поклони се, и рече: помагај, царе! |
14:5 См.: 🔗2Сам. 12:1 | А цар јој рече: што ти је? А она рече: удовица сам, умро ми је муж. |
14:6 | А имаше слушкиња твоја два сина, па се свадише у пољу, а не бјеше никога да их развади, те један удари другога и уби га. |
14:7 См.: 🔗1Мој 4,14🔗4Мој 35,19🔗5Мој 19,12 | И гле, сав дом уста на слушкињу твоју говорећи: дај тога што је убио брата својега да га погубимо за душу брата његова, којега је убио, и да истријебимо нашљедника; и тако хоће да угасе искру која ми је остала, да не оставе имена мужу мојему ни остатка на земљи. |
14:8 | А цар рече жени: иди кући својој, а ја ћу наредити за те. |
14:9 См.: 🔗1Мој 27,13🔗4Мој 35,33🔗1Сам. 25:24 🔗2Сам. 3:28 🔗Мат 27,25 | А жена Текујанка рече цару: царе господару! нека на ме и на дом оца мојега падне кривица, а цар и његов пријесто нека је прав. |
14:10 | А цар рече: ко узговори на те, доведи га к мени, и неће те се више дотаћи. |
14:11 См.: 🔗4Мој 35,19🔗ИсН 20,3🔗1Сам. 14:45 🔗Дела 27,34 | А она рече: нека се опомене цар Господа Бога својега, да се не умноже осветници који убијају, и да не убију сина мојега. А он рече: тако жив био Господ, ниједна длака с твојега сина неће пасти на земљу. |
14:12 | А жена рече: да каже слушкиња твоја нешто цару господару. А он рече: говори. |
14:13 См.: 🔗Суд. 20:2 🔗2Сам. 13:37 | А жена рече: а зашто си намислио таку ствар народу Божијему? јер цар као да је крив говорећи тако, јер неће цар да дозове натраг онога кога је одагнао. |
14:14 См.: 🔗4Мој 35,15🔗Јов 30,23🔗Проп 3,19🔗Јевр 9,27 | Јер ћемо доиста помријети, и јесмо као вода која се проспе на земљу и више се не може скупити; јер му Бог није узео живота, него је наумио да одагнани не остане одагнан од њега. |
14:15 | И тако дођох да кажем ово цару господару својему, јер ме народ уплаши; зато рече слушкиња твоја: да говорим цару, може бити да ће учинити цар што слушкиња његова каже. |
14:16 См.: 🔗2Сам. 20:19 | Јер ће цар услишити и избавити слушкињу своју из руке онога који хоће да истријеби мене и сина мојега из нашљедства Божијега. |
14:17 См.: 🔗1Сам. 29:9 🔗2Сам. 19:27 | И слушкиња твоја рече: ријеч цара господара мојега биће ми утјеха, јер је цар господар мој као анђео Божји, те слуша и добро и зло, и Господ ће Бог твој бити с тобом. |
14:18 | А цар одговори и рече жени: немој тајити од мене што ћу те питати. А жена рече: нека говори цар господар мој. |
14:19 См.: 🔗2Сам. 14:3 | Тада цар рече: да није Јоавов посао у свему томе што чиниш? А жена одговори и рече: тако да је жива душа твоја, царе господару, не може се ни надесно ни налијево од свега што каза цар господар мој; јер слуга твој Јоав заповиједио ми је и научио слушкињу твоју све ово да говорим. |
14:20 См.: 🔗2Сам. 19:27 | Слуга је твој Јоав учинио, те сам овако извила бесједу своју; али је господар мој мудар као анђео Божји, те зна све што бива на земљи. |
14:21 | Тада рече цар Јоаву: ево, ти си учинио то, иди, доведи натраг дијете Авесалома. |
14:22 | Тада паде Јоав лицем на земљу, и поклони се и благослови цара, и рече Јоав: данас види слуга твој да сам нашао милост пред тобом, царе господару, кад је цар учинио што му слуга његов рече. |
14:23 См.: 🔗5Мој 3,14🔗2Сам. 3:3 | Потом се подиже Јоав и отиде у Гесур, и доведе натраг у Јерусалим Авесалома. |
14:24 | И цар рече: нека иде својој кући, а лица мојега да не види. И отиде Авесалом својој кући, и не видје лица царева. |
14:25 См.: 🔗5Мој 28,35🔗Јов 2,7🔗Иса 1,6🔗Дан. 1:4 | А не бјеше човјека тако лијепа као Авесалом у свем Израиљу, да га тако хвале; од пете до тјемена не бјеше на њему мане. |
14:26 См.: 🔗2Сам. 18:9 | И кад би стригао главу (а имаше обичај сваке године стрићи је, јер му бијаше тешко), мјерио би косу с главе своје, и биваше је двјеста сикала царском мјером. |
14:27 См.: 🔗2Сам. 18:18 | И родише се Авесалому три сина и једна кћи, којој бијаше име Тамара, и она бијаше лијепа. |
14:28 | И Авесалом оста цијеле двије године у Јерусалиму, а лица царева не видје. |
14:29 | Тада посла Авесалом по Јоава да га пошље к цару; али он не хтје доћи к њему; и посла опет други пут, али он не хтје доћи. |
14:30 См.: 🔗2Сам. 13:28 🔗Приче 29,12 | Тада рече слугама својим: видите ли њиву Јоавову поред моје? на њој је јечам; идите и упалите је. И упалише слуге Авесаломове ону њиву. |
14:31 | Тада се подиже Јоав, и дође к Авесалому у кућу, и рече му: зашто слуге твоје упалише моју њиву? |
14:32 См.: 🔗1Сам. 20:8 🔗Приче 28,13 | Авесалом рече Јоаву: ето слао сам к теби говорећи: ходи овамо да те пошљем к цару да му кажеш: зашто сам дошао из Гесура? боље би било да сам још ондје. Зато да видим лице царево; ако ли има кака кривица на мени, нека ме погуби. |
14:33 См.: 🔗1Мој 33,4🔗Лука 15,20 | И отиде Јоав к цару, и каза му. И дозва Авесалома; а он дошавши к цару поклони се лицем до земље пред царем, и цар цјелова Авесалома. |