Священное Писание

Књига пророка Исаије, глава 64

Оглавление
1  2  3  4  5  6  7  8  9  10  11  12  13  14  15  16  17  18  19  20  21  22  23  24  25  26  27  28  29  30  31  32  33  34  35  36  37  38  39  40  41  42  43  44  45  46  47  48  49  50  51  52  53  54  55  56  57  58  59  60  61  62  63  64  65  66 
Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
Поглавље 64
64:1О да би раздро небеса и сишао, да се растопе горе од тебе,
64:2Као што се на огњу разгори грање и вода узаври од огња, да име твоје познаду непријатељи твоји и да народи дркћу од тебе.
64:3 Кад си чинио страхоте којима се не надасмо, ти си слазио, и горе се растапаху од тебе.
64:4Откако је вијека не чу се, нити се ушима дозна, нити око видје Бога осим тебе да би тако учинио онима који га чекају.
64:5
См.: 🔗Мал. 3:6 🔗Дела 10,35
Сретао си онога који се радује творећи правду; помињу те на путовима твојим; гле, ти си се разгњевио што гријешисмо; да на њима једнако остасмо, бисмо се спасли.
64:6
См.: 🔗3Мој 13,47🔗Филиб 3,9
Али сви бијасмо као нечисто што, и сва наша правда као нечиста хаљина; зато опадосмо сви као лист, и безакоња наша као вјетар однесоше нас.
64:7Никога не би да призива име твоје, да устане да се тебе држи, јер си сакрио лице своје од нас и растопио си нас безакоњем нашим.
64:8
См.: 🔗Јер 18,6🔗Јер 32,27🔗Ефес. 2:10
Али сада, Господе, ти си наш отац; ми смо као, а ти си наш лончар, и сви смо дјело руку твојих.
64:9
См.: 🔗Језек 29,16
Господе, не гњеви се веома, и не помињи довијека безакоња; ево, погледај; ми смо сви твој народ.
64:10 Градови светости твоје опустјеше; Сион опустје, Јерусалим поста пустош.
64:11
См.: 🔗2Сам. 25:9 🔗Псал. 74:7 🔗Језек 24,21
Дом наше светиње и наше красоте, у ком те славише оци наши, изгорје огњем, и све што нам бјеше драго потрвено је.
64:12 Хоћеш ли се на то уздржати, Господе, и мучати, и једнако нас мучити?