Прва књига Мојсијева (која се зове Постање), глава 44

	Язык: Srpski Церковнослав. (гражд.) Церковнослав. (цс.) Церковнослав. (дореф.) Рус. (Синодальный) Українська English (NKJV) English (KJV) Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
	Поглавље 44
44:1	И заповједи Јосиф човјеку што управљаше кућом његовом говорећи: наспи овијем људима у вреће жита колико могу понијети, и сваком у врећу метни озго новце његове.
44:2	И чашу моју, чашу сребрну, метни најмлађему у врећу озго и новце за његово жито. И учини како му Јосиф рече.
44:3	А ујутру кад свану, отпустише људе с магарцима њиховијем.
44:4	А кад изађоше из мјеста и још не бијаху далеко, рече Јосиф човјеку што управљаше кућом његовом: устани, иди брже за онијем људима, и кад их стигнеш реци им: зашто враћате зло за добро?
44:5 См.: 🔗1Мој 44,15	Није ли то чаша из које пије мој господар? и неће ли по њој зацијело познати какви сте? зло сте радили што сте то учинили.
44:6	И он их стиже, и рече им тако.
44:7 См.: 🔗1Сам. 20:2	А они му рекоше: зашто говориш, господару, таке ријечи? Сачувај Боже да слуге твоје учине тако што!
44:8 См.: 🔗1Мој 43,21	Ено смо ти донијели натраг из земље Хананске новце које нађосмо озго у врећама својим, па како бисмо украли из куће господара твојега сребро или злато?
44:9 См.: 🔗1Мој 31,32	У којега се између слуга твојих нађе, онај нека погине, и сврх тога ми ћемо бити робови господару мојему.
44:10	А он рече: нека буде како рекосте; али у кога се нађе, онај да ми буде роб, а ви остали нећете бити криви.
44:11	И брже поскидаше сви на земљу вреће своје, и раздријешише сваки своју врећу.
44:12	А он стаде тражити почев од најстаријега, и кад дође на најмлађега, нађе се чаша у врећи Венијаминовој.
44:13 См.: 🔗1Мој 37,29🔗1Мој 37,34🔗4Мој 14,6🔗2Сам. 1:11	Тада раздријеше хаљине своје, и натоваривши сваки свој товар на својега магарца вратише се у град.
44:14 См.: 🔗1Мој 37,7	И дође Јуда с браћом својом Јосифу у кућу, док он још бијаше код куће, и падоше пред њим на земљу.
44:15 См.: 🔗2Сам. 14:19	А Јосиф им рече: шта сте то учинили? зар нијесте знали да човјек као што сам ја може зацијело дознати?
44:16 См.: 🔗1Мој 44,9🔗Јов 39,37	Тада рече Јуда: шта да ти речемо, господару? шта да говоримо? како ли да се правдамо? Бог је открио злочинство твојих слуга. Ево, ми смо сви робови твоји, господару, и ми и овај у кога се нашла чаша.
44:17 См.: 🔗ИсН 22,29🔗ИсН 24,16🔗1Сам. 12:23 🔗1Сам. 14:45 🔗1Сам. 20:2 🔗Јов 27,5🔗Приче 17,15🔗Лука 20,16🔗Рим. 3:4 🔗Рим. 3:6 🔗Рим. 3:31 🔗Рим. 6:2 🔗Рим. 6:15 🔗Рим. 7:7 🔗Рим. 7:13 🔗Рим. 9:14 🔗Рим. 11:1 🔗Рим. 11:11	А Јосиф рече: Боже сачувај! нећу ја то; у кога се нашла чаша он нека ми буде роб, а ви идите с миром оцу својему.
44:18 См.: 🔗1Мој 18,30🔗1Мој 18,32🔗1Мој 41,40🔗Приче 19,12	Али Јуда приступив к њему рече: чуј ме, господару; допусти да проговори слуга твој господару својему, и нека се гњев твој не распали на слугу твојега, јер си ти као сам Фараон.
44:19	Господар мој запита слуге своје говорећи: имате ли оца или брата?
44:20 См.: 🔗1Мој 37,3	А ми рекосмо господару својему: имамо стара оца и брата најмлађега, који му се роди у старости; а његов је брат умро, и он оста сам од матере своје, и отац га пази.
44:21 См.: 🔗1Мој 42,15🔗1Мој 42,20	А ти рече слугама својим: доведите ми га да га видим својим очима.
44:22	И рекосмо господару својему: неће моћи дијете оставити оца својега; да остави оца својега, одмах ће отац умријети.
44:23 См.: 🔗1Мој 42,20🔗1Мој 43,3🔗1Мој 43,5	А ти рече слугама својим: ако не дође с вама брат ваш најмлађи, нећете више видјети лица мојега.
44:24	А кад се вратисмо к слузи твојему а оцу мојему, казасмо му ријечи господара мојега.
44:25 См.: 🔗1Мој 43,2	Послије рече нам отац: идите опет, купите нам хране.
44:26	А ми рекосмо: не можемо ићи, осим ако буде брат наш најмлађи с нама, онда ћемо ићи, јер не можемо видјети лица онога човјека, ако не буде с нама брат наш најмлађи.
44:27 См.: 🔗1Мој 46,19	А слуга твој, отац мој, рече нам: знате да ми је жена родила два сина.
44:28 См.: 🔗1Мој 37,33	И један од њих отиде од мене, и рекох: зацијело га је раскинула звјерка; и досада га не видјех.
44:29 См.: 🔗1Мој 42,36🔗1Мој 42,38	Ако и овога одведете од мене и задеси га какво зло, свалићете ме стара у гроб с тугом.
44:30 См.: 🔗1Сам. 18:1	Па сада да отидем к слузи твојему, оцу својему, а ово дијете да не буде с нама, како је душа онога везана за душу овога,
44:31 См.: 🔗1Мој 42,38	Умријеће кад види да нема дјетета, те ће слуге твоје свалити старога слугу твојега а оца својега с тугом у гроб.
44:32 См.: 🔗1Мој 43,9	А твој се слуга подјемчио за дијете оцу својему рекав: ако ти га не доведем натраг, да сам крив оцу својему до вијека.
44:33 См.: 🔗2Мој 32,32	Зато нека слуга твој остане мјесто дјетета да буде роб господару мојему а дијете нека иде с браћом својом.
44:34	Јер како бих се вратио к оцу својему без дјетета, да гледам јаде који би ми оца задесили?