Священное Писание

Псалми Давидови, псалом 147

Оглавление
1  2  3  4  5  6  7  8  9  10  11  12  13  14  15  16  17  18  19  20  21  22  23  24  25  26  27  28  29  30  31  32  33  34  35  36  37  38  39  40  41  42  43  44  45  46  47  48  49  50  51  52  53  54  55  56  57  58  59  60  61  62  63  64  65  66  67  68  69  70  71  72  73  74  75  76  77  78  79  80  81  82  83  84  85  86  87  88  89  90  91  92  93  94  95  96  97  98  99  100  101  102  103  104  105  106  107  108  109  110  111  112  113  114  115  116  117  118  119  120  121  122  123  124  125  126  127  128  129  130  131  132  133  134  135  136  137  138  139  140  141  142  143  144  145  146  147  148  149  150  151 
Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
Псалам 147
147:1 Хвалите Господа, јер је слатко пјевати Бога нашега, јер благоме приликује хвала.
147:2
См.: 🔗5Мој 30,3🔗Иса 27,13🔗Јер 32,37🔗Језек 36,24
Господ зида Јерусалим, сабира расијане синове Израиљеве;
147:3
См.: 🔗Иса 61,1🔗Лука 4,18
Исцјељује оне који су скрушена срца, и лијечи туге њихове;
147:4
См.: 🔗1Мој 15,5🔗Иса 40,26
Избраја мноштво звијезда, и све их зове именом.
147:5
См.: 🔗1Дн 16,25🔗Наум. 1:3
Велик је Господ наш и велика је крјепост његова, и разуму његову нема мјере.
147:6Прихвата смјерне Господ, а безбожне понижава до земље.
147:7Редом пјевајте Господу хвалу, ударајте Богу нашему у гусле.
147:8
См.: 🔗Јов 38,26🔗Јов 38,28🔗Псал. 4:14
Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
147:9
См.: 🔗Јов 39,3🔗Мат 6,26🔗Лука 12,24
Даје стоци пићу њезину, и вранићима, који вичу к њему.
147:10
См.: 🔗Јов 39,22🔗Ос. 1:7
Не мари за силу коњску, нити су му мили краци човјечији.
147:11 Мили су Господу они који га се боје, који се уздају у милост његову.
147:12 Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога својега, Сионе!
147:13 Јер он утврђује пријеворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
147:14 Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
147:15
См.: 🔗Јов 37,12🔗2Сол. 3:2
Шаље говор свој на земљу, брзо тече ријеч његова.
147:16 Даје снијег као вуну, сипа иње као пепео.
147:17 Баца град свој као залогаје, пред мразом његовијем ко ће остати?
147:18 Пошље ријеч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
147:19
См.: 🔗5Мој 33,4🔗Мал. 4:4 🔗Рим. 3:2
Он је јавио ријеч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
147:20
См.: 🔗5Мој 4,32🔗Дела 14,16🔗Рим. 3:1
Ово није учинио ниједноме другом народу, и судова његовијех они не знају. Алилуја!