Прва књига о царевима (која се зове и Трећа књига о царевима), глава 22

	Язык: Srpski Церковнослав. (гражд.) Церковнослав. (цс.) Церковнослав. (дореф.) Рус. (Синодальный) Українська English (NKJV) English (KJV) Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
	Поглавље 22
22:1	И прођоше три године без рата између Сираца и Израиљаца.
22:2 См.: 🔗2Дн 18,2🔗2Дн 18,34	А треће године дође Јосафат цар Јудин к цару Израиљеву.
22:3 См.: 🔗5Мој 4,33	И рече цар Израиљев слугама својим: не знате ли да је наш Рамот у Галаду? а ми не радимо да га узмемо из руку цара Сирскога.
22:4 См.: 🔗2Сам. 3:7	И рече Јосафату: хоћеш ли ићи са мном на војску на Рамот Галадски? А Јосафат рече цару Израиљеву: ја као ти, народ мој као твој народ, коњи моји као твоји коњи.
22:5	Још рече Јосафат цару Израиљеву: упитај данас шта ће Господ рећи.
22:6 См.: 🔗1Сам. 18:19 🔗1Сам. 18:20 🔗2Сам. 10:19	Тада цар Израиљев сабра око четири стотине пророка, и рече им: хоћу ли ићи на војску на Рамот Галадски или ћу се оканити? А они рекоше: иди, јер ће га Господ дати у руке цару.
22:7 См.: 🔗2Сам. 3:11	А Јосафат рече: има ли ту још који пророк Господњи да га питамо?
22:8 См.: 🔗1Сам. 19:10 🔗1Сам. 20:43 🔗1Сам. 22:18 🔗Јер 36,23	А цар Израиљев рече Јосафату: има још један човјек, преко којега бисмо могли упитати Господа; али ја мрзим на њ, јер ми не прориче добра него зло; то је Михеја син Јемлин. А Јосафат рече: нека цар не говори тако.
22:9	Тада цар Израиљев дозва једнога дворанина, и рече му: брже доведи Михеју сина Јемлина.
22:10	А цар Израиљев и Јосафат цар Јудин сјеђаху сваки на својем пријестолу обучени у царске хаљине на пољани код врата Самаријских, и сви пророци пророковаху пред њима.
22:11	И Седекија син Хананин начини себи гвоздене рогове, и рече: овако вели Господ: овијем ћеш побости Сирце докле их не истријебиш.
22:12 См.: 🔗Јер 23,25	Тако и сви пророци пророковаху говорећи: иди на Рамот Галадски, и бићеш срећан, јер ће га Господ дати цару у руке.
22:13 См.: 🔗Иса 30,10	А посланик који отиде да дозове Михеју рече му говорећи: ево, пророци проричу сви једнијем гласом добро цару; нека и твоја ријеч буде као ријеч њихова, говори добро.
22:14 См.: 🔗4Мој 22,38🔗2Дн 18,13🔗Псал. 27:1 🔗Псал. 27:14 🔗Псал. 56:1 🔗Псал. 56:10 🔗Приче 28,1🔗Јер 1,7🔗Јер 1,17🔗Јер 1,19🔗Јер 42,4🔗Језек 2,3🔗Језек 2,8🔗Дела 4,13🔗Дела 4,29🔗Дела 4,31🔗Дела 9,29🔗Рим. 8:31 🔗2Кор. 3:12 🔗Гал. 1:9	А Михеја рече: тако да је жив Господ, говорићу оно што ми Господ каже.
22:15	И кад дође к цару, рече му цар: Михеја! хоћемо ли ићи на војску на Рамот Галадски или ћемо се оканити? А он му рече: иди, бићеш срећан, јер ће га Господ дати цару у руке.
22:16	А цар му рече: колико ћу те пута заклињати да ми не говориш него истину у име Господње?
22:17 См.: 🔗Мат 9,36	Тада рече: видјех сав народ Израиљев разасут по планинама као овце које немају пастира; јер рече Господ: ови немају господара; нека се врате свак својој кући с миром.
22:18	Тада рече цар Израиљев Јосафату: нијесам ли ти рекао да ми неће пророковати добра него зло?
22:19 См.: 🔗Јов 1,6🔗Псал. 3:20 🔗Иса 6,1🔗Дан. 7:9 🔗Дан. 7:10 🔗Зах. 1:10 🔗Мат 18,10🔗Јевр 1,7🔗Јевр 1,14	А Михеја му рече: зато чуј ријеч Господњу; видјех Господа гдје сједи на пријестолу својем, а сва војска небеска стајаше му с десне и с лијеве стране.
22:20	И рече Господ: ко ће преварити Ахава да отиде и падне код Рамота Галадскога? И један рече ово а други оно.
22:21	Тада изиде један дух и ставши пред Господа рече: ја ћу га преварити. А Господ му рече: како?
22:22 См.: 🔗Јов 12,16🔗Језек 14,9🔗Мар. 5:13 🔗2Сол. 2:11	Одговори: изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свијех пророка његовијех. А Господ му рече: преварићеш га и надвладаћеш, иди и учини тако.
22:23 См.: 🔗Иса 19,14🔗Језек 14,9	Зато сада ето, Господ је метнуо лажљив дух у уста свијем твојим пророцима, а Господ је изрекао зло по те.
22:24 См.: 🔗2Дн 18,23🔗Јер 28,10🔗Јер 28,16	Тада приступи Седекија син Хананин, и удари Михеју по образу говорећи: куда је отишао дух Господњи од мене да говори с тобом?
22:25 См.: 🔗1Сам. 20:30 🔗Језек 21,19	А Михеја му рече: ето, видјећеш у онај дан кад отидеш у најтајнију клијет да се сакријеш.
22:26	Тада цар Израиљев рече: ухвати Михеју и одведи га к Амону заповједнику градском и к Јоасу сину цареву;
22:27 См.: 🔗Јер 36,23	И реци им: овако вели цар: метните овога у тамницу, и дајите му по мало хљеба и по мало воде докле се не вратим у миру.
22:28 См.: 🔗4Мој 16,29🔗5Мој 18,20	А Михеја рече: ако се вратиш у миру, није Господ говорио преко мене. Још рече: чујте, сви народи!
22:29	И отиде цар Израиљев с Јосафатом царем Јудинијем на Рамот Галадски.
22:30 См.: 🔗2Дн 35,22	И рече цар Израиљев Јосафату: ја ћу се преобући кад пођем у бој; а ти обуци своје одијело. И преобуче се цар Израиљев и отиде у бој.
22:31	А цар Сирски заповједи војводама, којих бијаху тридесет и двије над колима његовијем, и рече: не ударајте ни на малога ни на великога, него на самога цара Израиљева.
22:32 См.: 🔗2Дн 18,31🔗Приче 13,20	И кад војводе од кола видјеше Јосафата, рекоше: зацијело је цар Израиљев. И окренуше се на њ да ударе; али Јосафат повика.
22:33	А војводе од кола видјеше да није цар Израиљев, те отступише од њега.
22:34	А један застријели из лука нагоном, и устријели цара Израиљева гдје спуча оклоп. А он рече својему возачу: савиј руком својом и извези ме из боја, јер сам рањен.
22:35	И бој би жесток онога дана; а цар заоста на колима својим према Сирцима, па умрије увече, и крв из ране његове тецијаше у кола.
22:36	И прође гласник по војсци о заходу сунчаном говорећи: свак у свој град, и свак у своју земљу.
22:37	Тако умрије цар, и однесоше га у Самарију; и погребоше цара у Самарији.
22:38 См.: 🔗5Мој 32,35🔗1Сам. 21:19 🔗Псал. 33:11 🔗Псал. 19:89 🔗Иса 14,27🔗Наум. 1:2 🔗Мат 24,35🔗1Пет. 1:25	А кад праху кола на језеру Самаријском, лизаше пси крв његову, тако и кад праху оружје његово, по ријечи коју рече Господ.
22:39 См.: 🔗Амос. 3:15	А остала дјела Ахавова и све што је учинио, и за кућу од слонове кости коју је саградио, и за све градове што је саградио, није ли то записано у дневнику царева Израиљевијех?
22:40	Тако почину Ахав код отаца својих, и на његово се мјесто зацари Охозија син његов.
22:41 См.: 🔗2Дн 20,31	А Јосафат син Асин зацари се над Јудом четврте године царовања Ахавова над Израиљем;
22:42	И имаше Јосафат тридесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и пет година у Јерусалиму. А матери му бјеше име Азува кћи Силејева.
22:43 См.: 🔗2Дн 17,3	И хођаше путем Асе оца својега сасвијем, и не отступи од њега чинећи све што је право пред Господом.
22:44 См.: 🔗5Мој 12,5🔗1Сам. 14:23	Али висина не оборише; народ још приношаше жртве и кађаше на висинама.
22:45 См.: 🔗2Дн 19,2🔗2Кор. 6:14	И учини мир Јосафат с царем Израиљевијем.
22:46	А остала дјела Јосафатова и јунаштва што учини и како војева, није ли то записано у дневнику царева Јудинијех?
22:47 См.: 🔗1Мој 13,13🔗1Сам. 14:24 🔗Јуда 1,7	Он истријеби из земље своје остатак аџувана, који бијаху остали за живота Асе оца његова.
22:48 См.: 🔗1Мој 25,23🔗2Сам. 8:14 🔗2Сам. 3:9 🔗2Сам. 8:20	У то вријеме не бијаше цара у Идумеји, него бијаше намјесник царев.
22:49 См.: 🔗1Сам. 9:26 🔗2Дн 20,35🔗2Дн 20,37	И Јосафат начини лађе Тарсиске да иду у Офир по злато; али не отидоше; јер се лађе разбише у Есион – Гаверу.
22:50	Тада рече Охозија син Ахавов Јосафату: нека иду моје слуге с твојим слугама на лађама. Али Јосафат не хтје.
22:51 См.: 🔗2Дн 21,1	И почину Јосафат код отаца својих, и погребоше га код отаца његовијех у граду Давида оца његова; а на његово се мјесто зацари Јорам син његов.
22:52	Охозија син Ахавов зацари се над Израиљем у Самарији седамнаесте године царовања Јосафатова над Јудом; и царова над Израиљем двије године.
22:53 См.: 🔗1Сам. 15:26	И чињаше што је зло пред Господом, и хођаше путем оца својега и путем матере своје и путем Јеровоама сина Наватова, који наведе на гријех Израиља.
22:54 См.: 🔗Суд. 2:11 🔗1Сам. 16:31	И служаше Валу и клањаше му се, и гњевљаше Господа Бога Израиљева сасвијем како је чинио отац његов.