Прва књига Мојсијева (која се зове Постање), глава 43

	Язык: Srpski Церковнослав. (гражд.) Церковнослав. (цс.) Церковнослав. (дореф.) Рус. (Синодальный) Українська English (NKJV) English (KJV) Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
	Поглавље 43
43:1 См.: 🔗1Мој 12,10🔗1Мој 26,1🔗1Сам. 18:2 🔗2Сам. 8:1 🔗Јер 52,6🔗Плач. 5:10	Али глад бјеше врло велика у оној земљи.
43:2	Па кад поједоше жито које бијаху донијели из Мисира, рече им отац: идите опет, и купите нам мало хране.
43:3 См.: 🔗1Мој 42,20🔗1Мој 44,23🔗1Мој 44,26🔗2Сам. 14:24	А Јуда му проговори и рече: тврдо нам се зарекао онај човјек говорећи: нећете видјети лица мојега, ако не буде с вама брат ваш.
43:4	Ако ћеш пустити с нама брата нашега, ићи ћемо и купићемо ти хране.
43:5 См.: 🔗1Мој 42,20	Ако ли нећеш пустити, нећемо ићи, јер нам је казао онај човјек: нећете видјети лица мојега, ако не буде с вама брат ваш.
43:6	А Израиљ рече: што ми то зло учинисте и казасте човјеку да имате још једнога брата?
43:7	А они рекоше: човјек је потанко распитивао за нас и за род наш говорећи: је ли вам јоште жив отац? имате ли још браће? а ми му одговарасмо како нас питаше. Јесмо ли могли како знати да ће казати: доведите брата својега?
43:8	И рече Јуда Израиљу оцу својему: пусти дијете са мном, па ћемо се подигнути и отићи, да останемо живи и не помремо и ми и ти и наша дјеца.
43:9 См.: 🔗1Мој 44,32🔗Филиб 1,18	Ја ти се јамчим за њ, из моје га руке ишти; ако ти га не доведем натраг и преда те не ставим, да сам ти крив довијека.
43:10	Да нијесмо толико оклијевали, досада бисмо се два пута вратили.
43:11 См.: 🔗1Мој 32,20🔗1Мој 37,25🔗Приче 18,16🔗Јер 8,22🔗Језек 27,17	Онда рече Израиљ отац њихов: кад је тако, учините ово: узмите што најљепше има у овој земљи у своје вреће, и понесите човјеку оном дар: мало тамјана и мало меда, мирисава корјења и смирне, урме и бадема.
43:12 См.: 🔗1Мој 42,25	А новаца понесите двојином, и узмите новце што бијаху озго у врећама вашим и однесите натраг, може бити да је погрјешка.
43:13	И узмите брата својега, па устаните и идите опет к оном човјеку.
43:14 См.: 🔗1Сам. 14:6 🔗2Сам. 22:3 🔗2Сам. 22:31 🔗Јов 13,15🔗Псал. 22:4 🔗Псал. 34:8 🔗Псал. 34:22 🔗Псал. 41:8 🔗Приче 28,5🔗Иса 57,13🔗Наум. 1:7	А Бог свемогући да вам да да нађете милост у онога човјека, да вам пусти брата вашега другога и Венијамина; ако ли останем без дјеце, нек останем без дјеце.
43:15	Тада узевши даре и новаца двојином, узевши и Венијамина, подигоше се и отидоше у Мисир, и изађоше пред Јосифа.
43:16 См.: 🔗1Мој 24,2🔗1Мој 39,4	А Јосиф кад видје с њима Венијамина, рече човјеку који управљаше кућом његовом: одведи ове људе у кућу, па накољи меса и зготови, јер ће у подне са мном јести ови људи.
43:17	И учини човјек како Јосиф рече, и уведе људе у кућу Јосифову.
43:18	А они се бојаху кад их човјек вођаше у кућу Јосифову, и рекоше: за новце који пређе бјеху метнути у вреће наше води нас, докле смисли како ће нас окривити, да нас зароби и узме наше магарце.
43:19	Па приступивши к човјеку који управљаше кућом Јосифовом, проговорише му на вратима кућним,
43:20	И рекоше: чуј, господару; дошли смо били и пређе, и куписмо хране;
43:21 См.: 🔗1Мој 42,27🔗1Мој 44,8	Па кад дођосмо у једну гостионицу и отворисмо вреће, а то новци свакога нас бијаху озго у врећи његовој, новци наши на мјеру; и ево смо их донијели натраг;
43:22	А друге смо новце донијели да купимо хране; не знамо ко нам метну новце наше у вреће.
43:23	А он им рече: будите мирни, не бојте се; Бог ваш и Бог оца вашега метнуо је благо у вреће ваше; новци су ваши били у мене. И изведе им Симеуна.
43:24 См.: 🔗1Мој 18,4🔗1Мој 24,32🔗Лука 7,44🔗Јован 13,5🔗1Тим. 5:10	И уведе их човјек у кућу Јосифову, и донесе им воде те опраше ноге, и магарцима њиховијем положи.
43:25 См.: 🔗1Мој 43,31	И приправише дар чекајући докле дође Јосиф у подне, јер чуше да ће они ондје обједовати.
43:26 См.: 🔗1Мој 27,29🔗1Мој 33,6🔗Рута 2,10	И кад Јосиф дође кући, изнесоше му дар који имаху код себе, и поклонише му се до земље.
43:27 См.: 🔗1Мој 42,11🔗1Мој 42,13	А он их запита како су, и рече: како је отац ваш стари, за кога ми говористе? је ли јоште жив?
43:28 См.: 🔗1Мој 37,7🔗Приче 14,19	А они рекоше: добро је слуга твој, отац наш; још је жив. И поклонише му се.
43:29 См.: 🔗1Мој 35,17🔗1Мој 42,13	А он погледав видје Венијамина брата својега, сина матере своје, и рече: је ли вам то најмлађи брат ваш за којега ми говористе? И рече: Бог да ти буде милостив, синко!
43:30 См.: 🔗1Мој 42,24🔗2Сам. 18:33 🔗1Сам. 3:26 🔗Јер 31,20	А Јосифу гораше срце од љубави према брату својему, те брже потражи гдје ће плакати, и ушав у једну собу плака ондје.
43:31	Послије умив се изађе, и устежући се рече: дајте објед.
43:32 См.: 🔗1Мој 46,34🔗2Мој 8,26	И донесоше њему напосе, и њима напосе, и Мисирцима који обједоваху у њега напосе, јер не могаху Мисирци јести с Јеврејима, јер је то нечисто Мисирцима.
43:33	А сјеђаху пред њим старији по старјешинству својем а млађи по младости својој. И згледаху се од чуда.
43:34 См.: 🔗1Мој 45,22🔗2Сам. 11:8	И узимајући јела испред себе слаше њима, и Венијамину допаде пет пута више него другима. И пише и напише се с њим.