|
Язык:
Srpski
Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
| |
Поглавље 5 | |
| 5:1 | И у тај дан пјева Девора и Варак син Авинејемов говорећи: |
| 5:2 | Благосиљајте Господа што учини освету у Израиљу и што народ драговољно приста. |
| 5:3 | Чујте цареви, слушајте кнезови; ја, ја ћу Господу пјевати, попијеваћу Господу Богу Израиљеву. |
| 5:4 | Господе! кад си слазио са Сира, кад си ишао из поља Едомскога, земља се тресијаше, и небеса капаху, облаци капаху водом. |
| 5:5 | Брда се растапаху пред Господом; тај Синај пред Господом Богом Израиљевијем. |
| 5:6 | За времена Самегара сина Анатова, за времена Јаиљина неста путова, и који иђаху стазама, иђаху кривијем путовима. |
| 5:7 | Неста села у Израиљу, неста их, докле не настах ја, Девора, докле не настах мајка Израиљу. |
| 5:8 | Он изабра нове богове, тада рат бијаше на вратима; виђаше ли се штит или копље међу четрдесет тисућа у Израиљу? |
| 5:9 | Срце се моје привило к управитељима Израиљевијем, који драговољно присташе између народа. Благосиљајте Господа. |
| 5:10 | Који јашете на бијелијем магарицама, који сједите у суду и који ходите по путовима, приповиједајте. |
| 5:11 | Престала је праска стрељачка на мјестима гдје се вода црпе; ондје нека приповиједају правду Господњу, правду к селима његовијем у Израиљу; тада ће народ Господњи слазити на врата. |
| 5:12 | Устани, устани, Деворо; устани, устани, запјевај пјесму; устани, Вараче, води у ропство робље своје, сине Авинејемов. |
| 5:13 | Сада ће потлачени обладати силнима из народа; Господ ми даде да владам силнима. |
| 5:14 | Из Јефрема изиде коријен њихов на Амалике; за тобом бјеше Венијамин с народом твојим; од Махира изидоше који постављају законе, а од Завулона писари. |
| 5:15 | И кнезови Исахарови бише с Девором, Исахар као и Варак би послан у долину с људима које вођаше. У дијелу Рувимову бијаху људи високих мисли. |
| 5:16 | Што си сједио међу торовима слушајући како блеје стада? У дијелу Рувимову бијаху људи високих мисли. |
| 5:17 | Галад оста с ону страну Јордана; а Дан што се забави код лађа? Асир зашто сједе на бријегу морском и у кршевима својим оста? |
| 5:18 | Завулон је народ који даде душу своју на смрт, тако и Нефталим, на високом пољу. |
| 5:19 | Дођоше цареви, бише се; бише се цареви Ханански у Танаху на води Мегидској; али ни мрве сребра не добише. |
| 5:20 | С неба се војева, звијезде с мјеста својих војеваше на Сисару. |
| 5:21 | Поток Кисон однесе их, поток Кадимин, поток Кисон; погазила си, душо моја, снажно. |
| 5:22 | Тада изотпадаше коњма копита од тјерања јунака њиховијех. |
| 5:23 | Проклињите Мироз, рече анђео Господњи, проклињите становнике његове; јер не дођоше у помоћ Господу, у помоћ Господу с јунацима. |
| 5:24 | Да је благословена мимо жене Јаиља жена Евера Кенејина; мимо жене у шаторима да је благословена. |
| 5:25 | Заиска воде, млијека му даде, у господској здјели донесе му повлаку. |
| 5:26 | Лијевом руком маши се за колац а десном за маљ ковачки, и удари Сисару, размрска му главу; прободе и проби му слијепе очи. |
| 5:27 | Међу ноге њезине сави се, паде, лежа; међу ноге њезине сави се, паде; гдје се сави, ондје паде мртав. |
| 5:28 | С прозора гледаше мајка Сисарина, и кроз решетку викаше: што се тако дуго не враћају кола његова? што се тако полако мичу точкови кола његовијех? |
| 5:29 | Најмудрије између дворкиња њезинијех одговараху јој, а и сама одговараше себи: |
| 5:30 | Нијесу ли нашли? не дијеле ли плијен? по једну дјевојку, по двије дјевојке на свакога. Плијен шарен Сисари, плијен шарен, везен; шарен, везен с обје стране, око врата онима који заплијенише. |
| 5:31 | Тако да изгину сви непријатељи твоји, Господе; а који те љубе да буду као сунце кад излази у сили својој. И земља би мирна четрдесет година. |
