Друга књига о царевима (која се зове и Четврта књига о царевима), глава 6

	Язык: Srpski Церковнослав. (гражд.) Церковнослав. (цс.) Церковнослав. (дореф.) Рус. (Синодальный) Українська English (NKJV) English (KJV) Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
	Поглавље 6
6:1 См.: 🔗1Сам. 10:12 🔗1Сам. 19:19 🔗2Сам. 2:3 🔗2Сам. 4:1 🔗2Сам. 4:38 🔗2Сам. 9:1	А синови пророчки рекоше Јелисију: гле, мјесто гдје седимо пред тобом тијесно нам је.
6:2	Него хајде да отидемо на Јордан, па да узмемо ондје сваки по брвно и начинимо ондје мјесто гдје ћемо боравити. А он рече: идите.
6:3	А један рече: буди вољан, пођи и ти са слугама својим. А он рече: хоћу.
6:4	И тако пође с њима. И дошавши на Јордан сјекоше дрва.
6:5	А кад један од њих сијецијаше дрво, паде му сјекира у воду; а он повика говорећи: авај господару, још је у наруч узета.
6:6 См.: 🔗2Мој 15,25🔗2Сам. 2:21 🔗2Сам. 4:41	А човјек Божји рече му: гдје је пала? А кад му показа мјесто, он отсијече дрво и баци га онамо, и учини те сјекира исплива.
6:7	А он рече: узми је. И човјек пружи руку, те је узе.
6:8	А кад цар Сирски војеваше на Израиља, вијећаше са слугама својим, и рече: ту и ту нека стане војска моја.
6:9 См.: 🔗2Сам. 13:14 🔗Псал. 25:14 🔗Приче 3,32🔗Иса 6,13🔗Амос. 3:7 🔗Мат 5,13	А човјек Божји посла к цару Израиљеву и поручи: чувај се да не идеш онуда, јер су ондје Сирци у засједи.
6:10	И цар Израиљев посла на оно мјесто, за које рече човјек Божји и опомену га, те се чуваше. И то не би једанпут ни двапута.
6:11	И смути се срце цару Сирском зато, и сазвавши слуге своје рече им: хоћете ли ми казати ко од наших доказује цару Израиљеву?
6:12	А један од слуга његовијех рече му: нико, царе господару мој; него Јелисије пророк у Израиљу доказује цару Израиљеву ријечи које говориш у ложници својој.
6:13 См.: 🔗1Мој 37,17	Тада рече: идите, видите гдје је, да пошљем да га ухвате. И јавише му говорећи: ено га у Дотану.
6:14	И посла онамо коње и кола с великом војском; и они дошавши ноћу опколише град.
6:15	А ујутру слуга човјека Божијега уставши изиде, а то војска око града и коњи и кола. И рече му слуга: јаох господару, шта ћемо сад?
6:16 См.: 🔗2Сам. 22:3 🔗2Сам. 22:31 🔗2Дн 32,7🔗Псал. 3:3 🔗Псал. 3:7 🔗Псал. 18:2 🔗Псал. 18:10 🔗Псал. 27:1 🔗Псал. 27:3 🔗Псал. 28:7 🔗Псал. 34:22 🔗Псал. 40:4 🔗Псал. 55:18 🔗Иса 43,1🔗Рим. 8:31	А он му рече: не бој се, јер је више наших него њиховијех.
6:17 См.: 🔗4Мој 22,23🔗2Сам. 2:11 🔗Псал. 34:7 🔗Зах. 1:8 🔗Јевр 1,14	И помоли се Јелисије говорећи: Господе, отвори му очи да види. И Господ отвори очи момку, те видје, а то гора пуна коња и кола огњенијех око Јелисија.
6:18 См.: 🔗1Мој 19,11🔗Дела 13,9	А кад пођоше Сирци к њему, помоли се Јелисије Господу и рече: ослијепи овај народ. И ослијепи их по ријечи Јелисијевој.
6:19	Тада им рече Јелисије: није ово пут, није ово град; ходите за мном и одвешћу вас човјеку којега тражите. И одведе их у Самарију.
6:20	А кад дођоше у Самарију, рече Јелисије: Господе, отвори им очи да виде. И Господ им отвори очи, и видјеше, а то бијаху усред Самарије.
6:21 См.: 🔗2Сам. 2:12	А цар Израиљев рече Јелисију кад их угледа: хоћу ли бити, хоћу ли бити, оче мој?
6:22 См.: 🔗Приче 25,21🔗Рим. 12:20	А он рече: немој бити; еда ли ћеш оне побити које заробиш мачем својим и луком својим? Изнеси им хљеба и воде нека једу и пију, па онда нека иду господару својему.
6:23 См.: 🔗2Сам. 5:2	И уготови им гозбу велику, те једоше и пише; па их отпусти, а они отидоше господару својему; и отада не долазише чете Сирске у земљу Израиљеву.
6:24 См.: 🔗2Сам. 7:4	А послије тога Вен – Адад цар Сирски скупи сву војску своју, и изиде и опколи Самарију.
6:25 См.: 🔗3Мој 26,26🔗2Сам. 7:12	И наста велика глад у Самарији, јер гле, бјеше опкољена толико да глава магарећа бијаше за осамдесет сикала сребра, а четврт кава голубињега кала за пет сикала сребра.
6:26	И кад цар иђаше по зидовима, једна жена повика к њему говорећи: помагај, царе господару!
6:27	А он рече: Господ ти не помаже, како ћу ти ја помоћи? с гумна ли, или из каце?
6:28 См.: 🔗Суд. 18:23 🔗Иса 22,1	Још јој рече цар: што ти је? А она рече: ова жена рече ми: дај сина свога да га поједемо данас, а сјутра ћемо појести мога сина.
6:29 См.: 🔗3Мој 26,29	И скухасмо сина мојега и поједосмо га, а сјутрадан рекох јој: дај сина својега да га поједемо. Али она сакри свога сина.
6:30 См.: 🔗1Мој 37,29🔗1Мој 37,34🔗2Сам. 5:7 🔗Језек 7,27	А кад цар чу ријечи женине, раздрије хаљине своје; и кад иђаше по зиду, видје народ гдје костријет бијаше оздо на тијелу његову.
6:31 См.: 🔗Рута 1,17🔗2Сам. 3:9 🔗2Сам. 3:35 🔗1Сам. 19:2 🔗Дела 23,14	Тада рече цар: тако да ми учини Бог и тако да дода, ако глава Јелисија сина Сафатова остане данас на њему.
6:32 См.: 🔗1Сам. 18:4 🔗Псал. 18:6 🔗Псал. 18:9 🔗Језек 8,1🔗Мал. 3:16 🔗Лука 13,32	А Јелисије сјеђаше у својој кући, и старјешине сјеђаху код њега. И посла цар једнога од онијех што стајаху пред њим; а док још не дође послани к њему, он рече старјешинама: видите ли гдје онај крвнички син посла да ми отсијече главу? Гледајте кад дође послани, закључајте врата, и одбијте га од врата; ето, и бахат ногу господара његова за њим.
6:33 См.: 🔗Јов 21,15🔗Псал. 27:14 🔗Приче 30,9🔗Иса 8,17🔗Авак 2,3🔗Мал. 3:14 🔗Откр. 16:9	И док још говораше с њима, гле, послани дође к њему, и рече; гле, ово је зло од Господа; чему ћу се још надати од Господа?