Прва књига Мојсијева (која се зове Постање), глава 22

	Язык: Srpski Церковнослав. (гражд.) Церковнослав. (цс.) Церковнослав. (дореф.) Рус. (Синодальный) Українська English (NKJV) English (KJV) Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
	Поглавље 22
22:1 См.: 🔗Јевр 11,17🔗Јаков 1,12	Послије тога шћаше Бог окушати Аврама, па му рече: Авраме! А он одговори: ево ме.
22:2 См.: 🔗2Дн 3,1🔗Јован 3,16	И рече му Бог: узми сада сина својега, јединца својега милога, Исака, па иди у земљу Морију, и спали га на жртву тамо на брду гдје ћу ти казати.
22:3 См.: 🔗Јевр 11,17	И сјутрадан рано уставши Аврам осамари магарца својега, и узе са собом два момка и Исака сина својега; и нацијепавши дрва за жртву подиже се и пође на мјесто које му каза Бог.
22:4	Трећи дан подигавши очи своје Аврам угледа мјесто издалека.
22:5	И рече Аврам момцима својим: останите ви овдје с магарцем, а ја и дијете идемо онамо, па кад се помолимо Богу, вратићемо се к вама.
22:6 См.: 🔗Јован 19,17🔗1Пет. 2:24	И узевши Аврам дрва за жртву напрти Исаку сину својему, а сам узе у своје руке огња и нож; па отидоше обојица заједно.
22:7	Тада рече Исак Авраму оцу својему: оче! А он рече: што, сине! И рече Исак: ето огња и дрва, а гдје је јагње за жртву?
22:8 См.: 🔗1Пет. 1:19	А Аврам одговори: Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву. И иђаху обојица заједно.
22:9 См.: 🔗1Сам. 18:33 🔗Јован 10,17	А кад дођоше на мјесто које му Бог каза, Аврам начини ондје жртвеник, и метну дрва на њ, и свезавши Исака сина својега метну га на жртвеник врх дрва;
22:10 См.: 🔗Иса 53,6	И измахну Аврам руком својом и узе нож да закоље сина својега.
22:11	Али анђео Господњи викну га с неба, и рече: Авраме! Авраме! А он рече: ево ме.
22:12 См.: 🔗1Сам. 15:22 🔗1Сам. 26:5 🔗Рим. 8:32 🔗Јаков 2,22	А анђео рече: не дижи руке своје на дијете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад нијеси пожалио сина својега, јединца својега, мене ради.
22:13 См.: 🔗1Кор. 5:7	И Аврам подигавши очи своје погледа; и гле, ован иза њега заплео се у чести роговима; и отишавши Аврам узе овна и спали га на жртву мјесто сина својега.
22:14	И назва Аврам оно мјесто: Господ ће се постарати. Зато се и данас каже: на брду, гдје ће се Господ постарати.
22:15	И анђео Господњи опет викну с неба Аврама.
22:16 См.: 🔗1Мој 26,5🔗Псал. 5:9 🔗Лука 1,73🔗Јевр 6,13	И рече: собом се заклех, вели Господ: кад си тако учинио, и нијеси пожалио сина својега, јединца својега,
22:17 См.: 🔗1Мој 15,5🔗1Мој 24,60🔗1Мој 28,4🔗5Мој 28,4🔗2Дн 1,9🔗Јер 13,16🔗Јер 33,22🔗Мих. 1:9	Заиста ћу те благословити и сјеме твоје веома умножити, да га буде као звијезда на небу и као пијеска на бријегу морском; и наслиједиће сјеме твоје врата непријатеља својих.
22:18 См.: 🔗1Мој 3,10🔗1Мој 12,3🔗1Мој 18,18🔗1Мој 26,5🔗Псал. 72:17 🔗Рим. 4:17 🔗Гал. 3:8 🔗Гал. 3:16 🔗Гал. 3:18	И благословиће се у сјемену твојем сви народи на земљи, кад си послушао глас мој.
22:19	Тада се Аврам врати к момцима својим, те се дигоше, и отидоше заједно у Вирсавеју, јер Аврам живљаше у Вирсавеји.
22:20 См.: 🔗1Мој 11,29	Послије тога јавише Авраму говорећи: гле, и Мелха роди синове брату твојему Нахору:
22:21 См.: 🔗Јов 1,1🔗Јов 32,2	Уза првенца и Вуза брата му, и Камуила, оца Аврамова,
22:22	И Хазада и Азава и Фалдеса и Јелдафа и Ватуила.
22:23 См.: 🔗1Мој 24,15	А Ватуило роди Ревеку. Осам их роди Мелха Нахору брату Аврамову.
22:24	А иноча његова, по имену Ревма, роди и она Тавека и Гама и Тохоса и Моха.