Священное Писание

Друга књига Самуилова (која се зове и Друга књига о царевима), глава 19

Оглавление
1  2  3  4  5  6  7  8  9  10  11  12  13  14  15  16  17  18  19  20  21  22  23  24 
Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
Поглавље 19
19:1 И јавише Јоаву: ево цар плаче и тужи за Авесаломом.
19:2 И побједа онога дана претвори се у жалост свему народу, јер народ чу у онај дан гдје говоре: жали цар сина својега.
19:3 И народ се у онај дан кријаше улазећи у град као што се крије народ који се стиди кад побјегне из боја.
19:4А цар покри лице своје; и викаше иза гласа: сине мој Авесаломе! Авесаломе сине мој, сине мој!
19:5 Тада уђе Јоав к цару у кућу, и рече: посрамио си данас све слуге своје, које ти данас душу сачуваше, и синовима твојим и кћерима твојим и женама твојим и иночама твојим.
19:6 Јер љубиш оне који мрзе на те, а мрзиш на оне који те љубе; јер си показао данас да не мариш за војводе и за слуге; и видим данас да би ти мило било да је Авесалом жив а ми сви да смо изгинули.
19:7
См.: 🔗Приче 14,28
Зато устани сада, и изиди и проговори лијепо слугама својим; јер заклињем се Господом, ако не изидеш, неће ниједан остати код тебе ову ноћ, и то ће бити горе по те неголи сва зла која су те сналазила од младости твоје до сада.
19:8Тада уста цар, и сједе на вратима; и казаше свему народу говорећи: ево, сједи цар на вратима. И дође сав народ пред цара. Али Израиљци бјеху побјегли, свак у свој шатор.
19:9И сав се народ свађаше међу собом по свијем племенима Израиљевим говорећи: цар нас је избавио из руку непријатеља наших, и избавио нас је из руку Филистејских; а сада је побјегао из земље од Авесалома.
19:10 Авесалом пак, којега помазасмо за цара над собом, погибе у боју. Сада дакле зашто оклијевате те не доведете натраг цара?
19:11 Зато цар Давид посла к Садоку и Авијатару свештеницима и поручи: говорите старјешинама Јудинијем и реците: зашто ви да будете пошљедњи који ће цара натраг довести у кућу његову? Јер говор свега Израиља дође до цара у кућу његову.
19:12Ви сте моја браћа, ви сте кост моја и тијело моје. Зашто бисте дакле били пошљедњи који ће натраг довести цара?
19:13
См.: 🔗Рута 1,17🔗2Сам. 3:29 🔗2Сам. 8:16 🔗2Сам. 17:25 🔗1Сам. 19:2 🔗1Дн 2,16🔗1Дн 12,18
Реците и Амаси: нијеси ли кост моја и тијело моје? Бог нека ми учини тако и тако нека дода, ако ми не будеш војвода док си жив намјесто Јоава.
19:14И склони срца свијех људи од рода Јудина као једнога човјека, те послаше к цару говорећи: врати се са свијем слугама својим.
19:15
См.: 🔗ИсН 5,9🔗1Сам. 11:14
И тако се цар врати, и дође до Јордана; а Јуда дође до Галгала да срете цара и да га преведе преко Јордана.
19:16Похитје и Симеј син Гирин од Венијамина, који бијаше из Ваурима, и сиђе с људима рода Јудина на сусрет цару Давиду;
19:17И тисућа људи бјеше с њим од рода Венијаминова; такођер и Сива слуга дома Саулова с петнаест синова својих и двадесет слуга својих; и пријеђоше преко Јордана пред цара.
19:18 Претурише и лађу да превезу чељад цареву и да учине што би му било угодно. А Симеј син Гирин паде пред царем, кад шћаше да пријеђе преко Јордана,
19:19И рече цару: не прими ми безакоња, господару мој, и не помињи пакости коју је учинио слуга твој у онај дан кад је цар господар мој изашао из Јерусалима; нека цар не мисли о том.
19:20Јер слуга твој види да је згријешио; и ево дошао сам данас први из свега дома Јосифова да сретем цара господара својега.
19:21Али одговори Ависај син Серујин и рече: еда ли тога ради неће погинути Симеј што је псовао помазаника Господњега?
19:22А Давид рече: шта је вама до мене, синови Серујини, те сте ми данас противници? зар ће данас погинути ко у Израиљу? јер зар не знам да сам данас постао цар над Израиљем?
19:23И рече цар Симеју: нећеш погинути. И закле му се цар.
19:24Тако и Мефивостеј син Саулов дође цару на сусрет; он пак не опра ногу својих, нити браде своје очешља, ни опра хаљине своје од онога дана кад отиде цар до дана кад се врати с миром.
19:25И срете цара кад се враћаше у Јерусалим; и рече му цар: зашто не пође са мном, Мефивостеју?
19:26 А он рече: цару господару мој, превари ме слуга мој; јер слуга твој рече: оседлаћу себи магарца и узјахаћу га и поћи ћу с царем; јер је хром слуга твој.
19:27И он опаде слугу твојега код господара мојега цара; али је цар господар мој као анђео Божји; зато чини што ти је драго.
19:28Јер сав дом оца мојега бијаху људи који заслужише смрт пред царем господарем мојим, а ти посади слугу својега међу оне који једу за столом твојим. Па какво имам још право, и како се могу још тужити цару?
19:29
См.: 🔗5Мој 19,16🔗2Сам. 9:9 🔗Псал. 82:2 🔗Псал. 1:1 🔗Приче 29,4
А цар му рече: шта би ми више говорио? казао сам: ти и Сива подијелите њиву.
19:30 А Мефивостеј рече цару: нека узме све, кад се цар господар мој вратио на миру у дом свој.
19:31
См.: 🔗1Сам. 2:7 🔗Језд 2,61🔗Нем 7,63
И Варзелај од Галада дође из Рогелима, и пође с царем преко Јордана да га прати преко Јордана.
19:32А бјеше Варзелај врло стар, бјеше му осамдесет година, и храњаше цара док бијаше у Маханајиму, јер бјеше врло богат човјек.
19:33 И рече цар Варзелају: хајде са мном; ја ћу те хранити код себе у Јерусалиму.
19:34 Али Варзелај рече цару: колико има вијека мојега, да идем с царем у Јерусалим?
19:35
См.: 🔗Псал. 90:10 🔗Проп 12,3🔗Проп 12,4
Има ми данас осамдесет година; могу ли распознавати добро и зло? може ли слуга твој кусом разликовати што ће јести и што ће пити? могу ли јоште слушати глас пјевачима и пјевачицама? и зашто би слуга твој још био на теготу цару господару мојему?
19:36 Мало ће проћи слуга твој преко Јордана с царем; а зашто би ми цар тако наплатио?
19:37
См.: 🔗1Сам. 2:7 🔗Јер 41,17
Нека се слуга твој врати, да умрем у свом граду код гроба оца својега и матере своје. Него ево, слуга твој Химам нека иде с царем господарем мојим, учини њему што ти буде драго.
19:38 А цар рече: нека иде са мном Химам; ја ћу му учинити што буде теби драго, и што год заиштеш у мене, све ћу ти учинити.
19:39
См.: 🔗1Мој 14,19🔗1Мој 31,55🔗2Мој 39,43🔗ИсН 22,6🔗1Сам. 2:20
И кад пријеђе сав народ преко Јордана и цар пријеђе, цјелова цар Варзелаја и благослови га, и он се врати у мјесто своје.
19:40 Отуда цар отиде у Галгал, и Химам отиде с њим. И тако сав народ Јудин допрати цара, и половина народа Израиљева.
19:41А гле, сви људи Израиљци дођоше к цару и рекоше му: зашто те украдоше браћа наша, људи Јудини, и преведоше преко Јордана цара и дом његов и све људе Давидове с њим?
19:42
См.: 🔗Рута 4,12🔗Рута 4,18🔗2Сам. 19:12 🔗1Дн 2,3🔗1Дн 2,13🔗Псал. 78:68 🔗Псал. 78:70 🔗Мат 1,1🔗Мат 1,6
А сви људи од Јуде одговорише људима од Израиља: јер је цар нама род; па што се срдите тога ради? јесмо ли што појели цару? је ли нас даром даривао?
19:43Тада одговорише људи од Израиља људима од Јуде, и рекоше: ми имамо десет дијелова у цара, и Давиду смо више него ви; зашто дакле не маристе за нас? нијесмо ли ми први говорили да доведемо натраг цара својега? Али бесједа људи од Јуде бјеше тврђа од бесједе људи од Израиља.