Священное Писание

Откривење (светог Јована Богослова), глава 12

Оглавление
1  2  3  4  5  6  7  8  9  10  11  12  13  14  15  16  17  18  19  20  21  22 
Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
Поглавље 12
12:1И знак велики показа се на небу: Жена обучена у сунце, и мјесец под ногама њезиним, и на глави њезиној вијенац од дванаест звијезда.
12:2И она бјеше трудна, и викаше од болова мучећи се да роди.
12:3И показа се други знак на небу, и гле, велика црвена аждаја која имаше седам глава и десет рогова; и на главама њезиним седам круна;
12:4И реп њезин вуче трећину звијезда небеских, и баци на земљу. И аждаја стаде пред женом која треба да роди, да када роди прождере дијете њено.
12:5И роди мушко Дијете, које ће напасати све народе палицом гвозденом; и Дијете њезино би узето к Богу и пријестолу његову.
12:6А жена утече у пустињу гдје имаше мјесто припремљено од Бога, да је ондје хране хиљаду и двјеста и шездесет дана.
12:7И наста рат на небу; Михаил и анђели његови завојштише на аждају, и ратова аждаја и анђели њезини;
12:8 И не одољеше, нити им се више нађе мјеста на небу.
12:9
См.: 🔗1Мој 3,1🔗Лука 10,18🔗Јован 12,31🔗2Пет. 2:4 🔗Јуда 1,6🔗Откр. 9:1 🔗Откр. 13:14 🔗Откр. 20:2 🔗Откр. 20:8
И збачена би аждаја велика, стара змија, која се зове ђаво и сатана, која заводи сву васељену, и збачена би на земљу, и с њом збачени бише анђели њезини;
12:10И чух глас велики на небу који говори: Сада настаде спасење и сила и Царство Бога нашега и власт Христа његовог, јер је збачен опадач браће наше, који их опадаше пред Богом нашим дан и ноћ.
12:11
См.: 🔗Лука 14,26🔗Рим. 8:37
И они га побиједише крвљу Јагњетовом и ријечју свједочења својега, и не марише за живот свој до смрти.
12:12Зато се веселите небеса, и ви који живите на њима! Тешко житељима земље и мора, јер сиђе к вама ђаво у јарости великој, знајући да мало времена има.
12:13 И кад видје аждаја да би збачена на земљу, поче прогонити жену која роди мушко Чедо.
12:14И жени бише дата два крила орла великога да одлети у пустињу на мјесто своје, гдје ће се хранити вријеме и времена и пола времена, далеко од змије.
12:15
См.: 🔗Иса 59,19
А змија испусти за женом из уста својих воду као ријеку, да би је ријека однијела.
12:16 И земља поможе жени, и отвори земља уста своја и прогута ријеку коју испусти аждаја из уста својих.
12:17И разгњеви се аждаја на жену и отиде да ратује са осталима из сјемена њезиног, који држе заповијести Божије и имају свједочанство Исуса Христа.