Язык:
Srpski
Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
| |
Поглавље 2 | |
2:1 См.: 🔗Јест 1,19 | Послије тога, кад се утиша гњев цара Асвира, он се опомену Астине и што је учинила и што је наређено за њу. |
2:2 См.: 🔗1Мој 12,14🔗1Сам. 1:2 | И рекоше момци цареви, слуге његове: да потраже цару младијех дјевојака лијепијех; |
2:3 См.: 🔗Јест 2,8 | И нека одреди цар приставе по свијем земљама царства својега да скупе све дјевојке младе и лијепе у Сусан град царски у женски двор под руку Игаја дворанина царева, чувара женскога, и нека им се дају потребе за љепоту. |
2:4 | Па која дјевојка буде по вољи цару, нека буде царица на Астинино мјесто. И то би по вољи цару, и учини тако. |
2:5 | Бијаше у Сусану царском граду Јудејац по имену Мардохеј, син Јаира сина Симеја сина Кисова, од племена Венијаминова, |
2:6 См.: 🔗2Сам. 24:14 🔗2Дн 36,10🔗2Дн 36,20🔗Јер 22,24 | Који би одведен у ропство из Јерусалима с робљем које би одведену у ропство с Јехонијом царем Јудинијем, којега зароби Навуходоносор цар Вавилонски. |
2:7 См.: 🔗Јест 8,1 | Он одгајаше Адасу, а то је Јестира, кћи стрица његова, јер не имаше оца ни матере; а дјевојка бијаше лијепа стаса и красна лица, и по смрти оца јој и матере узе је Мардохеј за кћер. |
2:8 | И кад се разгласи ријеч царева и заповијест, и много се дјевојака скупи у Сусан град царски под руку Игајеву, би и Јестира доведена у двор царев под руку Игаја чувара женскога. |
2:9 См.: 🔗Јест 2,3 | И дјевојка му омиље и нађе милост у њега, те јој одмах даде потребе за љепоту и дио њезин, и седам присталијех дјевојака из царскога дома, и намјести је с њезинијем дјевојкама на најљепше мјесто у женском дому. |
2:10 См.: 🔗3Мој 26,36🔗5Мој 28,65🔗Јест 2,20🔗Јест 3,8 | Јестира не каза народа својега ни рода својега, јер јој Мардохеј бјеше забранио да не казује. |
2:11 | А Мардохеј ходаше сваки дан испред тријема од женскога дома да би дознао како је Јестира и што ће бити од ње. |
2:12 См.: 🔗Јест 2,3 | А кад би дошао ред на коју дјевојку да уђе к цару Асвиру, пошто би јој се чинило по женском закону дванаест мјесеца (јер толико времена требаше да се уљепшавају, шест мјесеца уљем од смирне а шест мјесеца мирисима и другим стварима за љепоту женску), |
2:13 | Тада би дјевојка ишла к цару, и што би год рекла дало би јој се да с тијем иде из женске куће у дом царев. |
2:14 | Увече би ушла, а ујутру би се вратила у другу кућу женску под руку Сазгаза дворанина царева, чувара иночкога; више не би ишла к цару, већ ако би је хтио цар, те би била позвана по имену. |
2:15 См.: 🔗Пес 6,8🔗Дела 7,10🔗2Тим. 4:18 | И тако кад дође ред на Јестиру кћер Авихаила стрица Мардохејева, коју бјеше узео за кћер, да уђе к цару, она не заиска ништа него што рече Игај дворанин царев, чувар женски; и Јестира налажаше милост у свакога ко је виђаше. |
2:16 См.: 🔗Јест 3,7 | Тако би Јестира одведена к цару Асвиру у царски двор његов десетога мјесеца, које је мјесец Тевет, седме године царовања његова. |
2:17 | И цару омиље Јестира мимо све друге жене, и придоби милост и љубав његову мимо све дјевојке, те јој метну царски вијенац на главу и учини је царицом на мјесто Астинино. |
2:18 См.: 🔗1Мој 29,22🔗Суд. 14:10 🔗Јест 1,3🔗Мат 25,1🔗Мар. 6:21 🔗Лука 14,8 | И учини цар велику гозбу свијем кнезовима својим и слугама својим ради Јестире, и поклони земљама олакшице и раздаде дарове како цар може. |
2:19 См.: 🔗Јест 3,2 | А кад се другом скупљаху дјевојке, Мардохеј сјеђаше на вратима царевијем. |
2:20 | А Јестира не каза својега рода ни народа, као што јој бјеше заповједио Мардохеј, и Јестира чињаше што јој Мардохеј говораше, као кад се одгајаше код њега. |
2:21 См.: 🔗Јест 6,2 | У те дане, кад Мардохеј сјеђаше на вратима царевијем, расрдише се Вихтан и Терес два дворанина царева између онијех који стражаху на прагу, и гледаху да дигну руке на цара Асвира. |
2:22 См.: 🔗Јест 6,2🔗Псал. 37:1 🔗Псал. 37:7 🔗Приче 8,12🔗Приче 14,17🔗Приче 14,29🔗Проп 7,9🔗Ефес. 4:26 🔗Филиб 2,4🔗Јаков 1,19 | А то дозна Мардохеј и јави царици Јестири, а Јестира каза цару у име Мардохејево. |
2:23 См.: 🔗1Мој 40,19🔗5Мој 21,22🔗Јест 6,1 | И кад се ствар извидје и нађе, бише објешена она обојица на дрво, и то се записа у књигу дневника пред царем. |