Друга књига о царевима (која се зове и Четврта књига о царевима), глава 4

	Язык: Srpski Церковнослав. (гражд.) Церковнослав. (цс.) Церковнослав. (дореф.) Рус. (Синодальный) Українська English (NKJV) English (KJV) Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
	Поглавље 4
4:1 См.: 🔗2Мој 21,2🔗3Мој 25,39🔗5Мој 15,12🔗5Мој 15,18🔗1Сам. 20:35 🔗2Сам. 2:3 🔗2Сам. 2:5 🔗2Сам. 2:7 🔗Нем 5,1🔗Нем 5,13🔗Јер 34,8🔗Јер 34,17🔗Мат 18,25	А једна између жена синова пророчких повика к Јелисију говорећи: слуга твој, муж мој, умрије, и ти знаш да се слуга твој бојао Господа; па сада дође рукодавалац да ми узме два сина у робље.
4:2 См.: 🔗1Сам. 17:12	А Јелисије јој рече: што ћу ти? кажи ми шта имаш у кући? А она рече: слушкиња твоја нема у кући ништа до судић уља.
4:3	А он јој рече: иди, ишти у наруч празнијех судова у свијех сусједа својих, немој мало да иштеш.
4:4	Па отиди, и затвори се у кућу са синовима својим, па онда наљевај у све судове, и кад се који напуни, кажи нека уклоне.
4:5	И она отиде од њега, и затвори се у кућу са синовима својим; они јој додаваху а она наљеваше.
4:6 См.: 🔗Мат 14,20	А кад се судови напунише, она рече сину својему: дај још један суд. А он јој рече: нема више. Тада стаде уље.
4:7	Потом она отиде и каза човјеку Божијему; а он јој рече: иди, продај уље, и одужи се; а што претече, онијем се храни са својим синовима.
4:8 См.: 🔗ИсН 19,18🔗1Сам. 28:4 🔗2Сам. 8:5	Послије тога једном иђаше Јелисије кроз Сунам, а ондје бијаше богата жена, која га устави да једе хљеба; и отада кад год пролажаше, увраћаше се к њој да једе хљеба.
4:9 См.: 🔗Приче 31,10	И она рече мужу својему: гле, видим да је свет човјек Божји овај што све пролази овуда.
4:10 См.: 🔗2Сам. 4:21 🔗Мат 10,41🔗Мат 25,40🔗Рим. 12:13 🔗Јевр 13,1	Да начинимо малу клијет, и да му намјестимо постељу и сто и столицу и свијетњак, па кад дође к нама, нека се ту склони.
4:11	Потом он дође једном онамо, и ушав у клијет почину ондје.
4:12	И рече момку својему Гијезију: зови Сунамку. И он је дозва; и она стаде пред њим.
4:13	И он рече Гијезију: кажи јој: ето стараш се за нас свакојако; шта хоћеш да ти учиним? имаш ли што да говорим цару или војводи? А она рече: ја живим усред својега народа.
4:14	А он рече: шта бих јој дакле учинио? А Гијезије рече: ето нема сина, а муж јој је стар.
4:15	А он рече: зови је. И он је дозва, и она стаде на вратима.
4:16 См.: 🔗1Мој 18,10🔗1Мој 18,14	А он рече: до године у ово доба грлићеш сина. А она рече: немој господару мој, човјече Божји, немој варати слушкиње своје.
4:17	И затрудње жена, и роди сина друге године у исто доба, као што јој рече Јелисије.
4:18	И дијете одрасте. И једном изиде к оцу својему к жетеоцима;
4:19	И рече оцу својему: јаох глава, јаох глава! А он рече момку: носи га матери.
4:20	И он га узе и однесе матери његовој, и лежа на крилу њезину до подне, па умрије.
4:21	Тада отиде она горе, и намјести га у постељу човјека Божијега, и затворивши га изиде.
4:22	Потом викну мужа својега и рече му: пошљи ми једнога момка и једну магарицу да отрчим до човјека Божијега и да се вратим.
4:23	А он рече: зашто данас хоћеш да идеш к њему? нити је младина ни субота. А она рече: не брини се.
4:24	И она осамаривши магарицу рече момку својему: води и иди и немој застајати мене ради на путу докле ти не кажем.
4:25 См.: 🔗2Сам. 2:25	Тако пошавши дође к човјеку Божијему на гору Кармилску. А кад је човјек Божји угледа гдје иде к њему, рече Гијезију слузи својему: ево Сунамке.
4:26	Трчи сад пред њу и реци јој: јеси ли здраво? је ли здраво муж твој? је ли здраво син твој? А она рече: здраво смо.
4:27 См.: 🔗Мат 15,23	А кад дође к човјеку Божијему на гору, загрли му ноге, а Гијезије приступи да је отјера; али човјек Божји рече: остави је, јер јој је душа у јаду, а Господ сакри од мене и не јави ми.
4:28	А она рече: јесам ли искала сина од господара својега? нијесам ли казала: немој ме варати?
4:29 См.: 🔗2Мој 7,19🔗2Мој 14,16🔗1Сам. 18:46 🔗2Сам. 2:8 🔗2Сам. 2:14 🔗2Сам. 9:1 🔗Лука 10,4🔗Дела 19,12	А он рече Гијезију: опаши се и узми штап мој у руку, па иди; ако сретнеш кога, немој га поздрављати, и ако те ко поздрави, немој му одговарати, и метни мој штап на лице дјетету.
4:30 См.: 🔗2Сам. 2:2	А мати дјетиња рече: тако да је жив Господ и тако да је жива душа твоја, нећу те се оставити. Тада он уста и пође за њом.
4:31 См.: 🔗Јован 11,11	А Гијезије отиде напријед и метну штап на лице дјетету, али не би гласа ни осјећања. Тада се врати преда њ, и јави му говорећи: не пробуди се дијете.
4:32	И Јелисије уђе у кућу, и гле, дијете мртво лежи на његовој постељи.
4:33 См.: 🔗1Сам. 17:20 🔗Мат 6,6🔗Јаков 5,16	И ушав затвори се с дјететом, и помоли се Господу.
4:34 См.: 🔗1Сам. 17:21 🔗Дела 20,10	Потом стаде на постељу и леже на дијете метнув уста своја на уста дјетету, и очи своје на очи његове, и дланове своје на његове дланове, и пружи се над њим, те се загрија тијело дјетету.
4:35 См.: 🔗1Сам. 17:21 🔗2Сам. 8:1 🔗2Сам. 8:5	Потом уста, и пријеђе по кући једном тамо и једном амо, потом отиде опет и пружи се над дјететом. И кихну дијете седам пута, и отвори дијете очи своје.
4:36	Тада дозва Гијезија и рече му: зови Сунамку. И он је дозва, те дође к њему. И он јој рече: узми сина својега.
4:37 См.: 🔗Јевр 11,35	И она ушавши паде к ногама његовијем, и поклони му се до земље, и узевши сина својега отиде.
4:38 См.: 🔗2Сам. 2:1 🔗Лука 10,39🔗Дела 22,3	Потом врати се Јелисије у Галгал. А бијаше глад у оној земљи, и синови пророчки сјеђаху пред њим; а он рече момку својему: пристави велики лонац и скухај зеља синовима пророчким.
4:39 См.: 🔗Мат 7,16	А један отиде у поље да набере зеља, и нађе дивљу лозу и набра с ње дивљих тиквица пун плашт, и дошавши сасијече их у лонац гдје бјеше зеље, јер их не познаваху.
4:40 См.: 🔗2Мој 10,17	И усуше људма да једу; а кад стадоше јести онога зеља, повикаше говорећи: смрт је у лонцу, човјече Божји! И не могаху јести.
4:41 См.: 🔗2Мој 15,25🔗2Сам. 2:21 🔗2Сам. 5:10 🔗Јован 9,6	А он рече: донесите брашна. И сасу брашно у лонац, и рече: успи људма, нека једу. И не би више никакога зла у лонцу.
4:42 См.: 🔗1Сам. 9:4 🔗1Кор. 9:11 🔗Гал. 6:6	А дође неко из Вал – Салисе, и донесе човјеку Божијему хљеба од првина, двадесет хљебова јечменијех, и новијех зрна у класу. А он рече: постави народу, нека једу.
4:43 См.: 🔗Лука 9,13🔗Јован 6,9	А слуга му рече: како ћу то поставити пред сто људи? Опет рече: постави народу, нека једу; јер је тако казао Господ: јешће, и претећи ће.
4:44 См.: 🔗1Мој 18,14🔗Зах. 8:6 🔗Мат 14,20🔗Мат 19,26🔗Лука 1,37🔗Јован 6,14	А он им постави, те једоше; и претече по ријечи Господњој.