Священное Писание

Друга књига о царевима (која се зове и Четврта књига о царевима), глава 3

Оглавление
1  2  3  4  5  6  7  8  9  10  11  12  13  14  15  16  17  18  19  20  21  22  23  24  25 
Biblija na srpskom jeziku. Нови завет - синодални превод СПЦ. Стари завет - превод Даничић/Караџић.
Поглавље 3
3:1А Јорам син Ахавов зацари се над Израиљем у Самарији осамнаесте године царовања Јосафатова над Јудом, и царова дванаест година.
3:2И чињаше што је зло пред Господом, али не као отац његов и као мати његова, јер обори лик Валов који бјеше начинио отац његов.
3:3Али оста у гријесима Јеровоама сина Наватова, којима наведе на гријех Израиља, и не отступи од њих.
3:4
См.: 🔗1Мој 13,2🔗Јов 1,3🔗Иса 16,1
А Миса цар Моавски имаше много стоке, и даваше цару Израиљеву сто тисућа јагањаца и сто тисућа овнова под руном.
3:5Али кад умрије Ахав, одметну се цар Моавски од цара Израиљева.
3:6 А цар Јорам изиде у то вријеме из Самарије и преброји свега Израиља.
3:7И отиде, те посла к Јосафату цару Јудину и поручи му: цар Моавски одметну се од мене; хоћеш ли ићи са мном на војску на Моавце? А он рече: хоћу, ја као ти, мој народ као твој народ, моји коњи као твоји коњи.
3:8 Иза тога рече: а којим ћемо путем ићи? А он рече: преко пустиње Едомске.
3:9 И тако изиде цар Израиљев и цар Јудин и цар Едомски, и идоше путем седам дана, и не бијаше воде војсци ни стоци, која иђаше за њима.
3:10
См.: 🔗Псал. 78:34 🔗Приче 19,3🔗Иса 8,21
И рече цар Израиљев: јаох! дозва Господ ова три цара да их преда у руке Моавцима.
3:11А Јосафат рече: има ли ту који пророк Господњи да упитамо Господа преко њега? А један између слуга цара Израиљева одговори и рече: овдје је Јелисије син Сафатов, који је Илији пољевао водом руке.
3:12Тада рече Јосафату: у њега је ријеч Господња. И отидоше к њему цар Израиљев и Јосафат и цар Едомски.
3:13
См.: 🔗Суд. 10:14 🔗Рута 1,15🔗1Сам. 18:19 🔗Језек 14,3🔗Дан. 5:17
А Јелисије рече цару Израиљеву: шта је мени до тебе? иди ка пророцима оца својега и ка пророцима матере своје. А цар Израиљев рече му: не, јер Господ дозва ова три цара да их преда у руке Моавцима.
3:14А Јелисије рече: тако да је жив Господ над војскама, пред којим стојим, да не гледам на Јосафата цара Јудина, не бих марио за те нити бих те погледао.
3:15
См.: 🔗1Сам. 10:5 🔗1Дн 25,3🔗Језек 1,3🔗Језек 8,1
Него сада доведите ми гудача. И кад гудач гуђаше, дође рука Господња нада њ;
3:16И рече: овако вели Господ: начините по овој долини много јама.
3:17Јер овако вели Господ: нећете осјетити вјетра нити ћете видјети дажда, али ће се долина ова напунити воде, те ћете пити и ви и људи ваши и стока ваша.
3:18
См.: 🔗1Сам. 20:28 🔗Јер 32,17🔗Мар. 10:27 🔗Лука 1,37🔗Ефес. 3:20
Па и то је мало Господу, него и Моавце ће вам предати у руке.
3:19И раскопаћете све тврде градове, и све изабране градове, и посјећи ћете сва добра дрвета и заронити све изворе водене, и сваку њиву добру потрћете камењем.
3:20
См.: 🔗2Мој 29,39
А ујутру кад се приноси дар, гле, дође вода од Едомске, и напуни се земља воде.
3:21 А сви Моавци чувши да су изишли цареви да ударе на њих, сазваше све који се почињаху пасати и старије и стадоше на међи.
3:22 А ујутру кад усташе и сунце ограну над оном водом, угледаше Моавци према себи воду гдје се црвени као крв.
3:23 И рекоше: крв је; побили су се цареви, и један другога погубили; сада дакле на плијен, Моавци!
3:24 А кад дођоше до окола Израиљева, подигоше се Израиљци и разбише Моавце, те побјегоше испред њих, а они уђоше у земљу Моавску бијући их.
3:25
См.: 🔗Иса 16,7🔗Јер 48,31
И градове њихове раскопаше, и на сваку добру њиву бацајући сваки по камен засуше је, и све изворе водене заронише, и сва добра дрвета посјекоше тако да само оставише камење у Кирарасету. И опколивши га праћари стадоше га бити.
3:26 А цар Моавски кад видје да ће га надвладати војска, узе са собом седам стотина људи, који махаху мачем, да продру кроз војску цара Едомскога, али не могоше.
3:27
См.: 🔗3Мој 18,21🔗5Мој 12,31🔗2Сам. 17:17 🔗2Дн 28,3🔗Псал. 6:37 🔗Јер 7,31🔗Језек 16,20🔗Језек 20,26
Тада узе сина својега првенца који шћаше бити цар на његово мјесто, и принесе га на жртву паљеницу на зиду. Тада се подиже велики гњев на Израиља, те отидоше оданде и вратише се у своју земљу.